- Криминалне групе са западног Балкана, прије свега Срби, преузели су превласт над тржиштем кокаина у Аустрији, тврди Данијел Лихтенегер, шеф Канцеларије за борбу против наркотика Савезне криминалистичке службе Аустрије.

Лихтенегер је, за аустријски јавни сервис ОРФ, рекао да се продаја кокаина преселила на интернет, то јест даркнет, месинџер сервисе и друштвене мреже, пише Тањуг.

"Оно што се може прочитати, црно на бијело показује потенцијал криминалних група, које не презају ни од чега", истакао је он.

Наглашава да се промијенило и то да више криминалне групе из Африке не држе превласт над трговином кокаина, већ групе са западног Балкана.

"Прије свега, Срби су први", тврди бригадир аустријске полиције.

Истакао је да су те групе веома организоване и постављене као једно успјешно предузеће.

ОРФ указује да колумбијански фармери производе више кокаина него у доба Пабла Ескобара и да преко европских лука бивају заплијењене нове рекордне количине. Чак и у Аустрији се број уживалаца кокаина у кратком року удвостручио.

ОРФ је, у разговору с фармерима, сазнао да имају четири пута годишње род, који прерађују у зеленосиву кока пасту и продају герилцима ФАРЦа. У градским лабораторијама се та паста прерађује у бијели прах.

Фармер за свој производ добије новац довољан да прехрани своју породицу, како наводе, довољно да преживе.

Од продаје бијелог праха профитирају прије свега криминални картели, који убирају износе у милијардама.

Ти картели повезани су са државом, како је написао Роберто Савиано у својој књизи "Зеро, зеро, зеро. Како кокаин влада свијетом".

"У земљи у којој је трговина наркотицима најуноснија привредна грана, најмоћнији бос те гране вриједи више од министра", истиче Савиано.

Према Еурополу, у Колумбији се производи годишње 2.000 тона кокаина.

Према извјештајима, више од 60 одсто кокаина долази из Јужне Америке, а од тога 40 одсто из Колумбије, што показује да је та земља највећи произвођач. Већина кокаина бродовима долази у Европу, и то преко великих лука какве су Антверпен или Ротердам.

И поред пандемије је 2020. око 215 тона кокаина заплијењено у тим лукама, а 2021. било је 240 тона.

"Полиција каже увијек да се ради само о 10 одсто кокаина намијењеног европском тржишту које се заплијени", указао је Савиано.

Белгијска цариница Флоранс Анжелики каже да је кокаин највећи проблем у Антверпену. И низоземски новинар Теун Воетен тврди да је Антверпен омиљен лука криминалних организација.

"Немогуће је преконтролисати милионе контејнера који пристижу. Један контејнер садржи воће, а један воће и кокаин", тврди Воетен.

Затим се из луке кокаин пребацује преко курира у земље дестинације и то често скривен у њиховим тијелима. Лихтенегер каже да је код једног курира у тијелу пронађено више од два килограма наркотика. Грам кокаина у Бечу се може наћи већ од 50 евра. Лихтенегер наводи да се наркобанде баве и другим криминалним дјелима.

У Аустрији је око 660 припадника полиције, што је око два одсто чувара реда, специјализовано за борбу против наркокриминала.

У ЕУ има око 3,5 милиона уживалаца кокаина, то јест 1,2 одсто укупног становништва. То чини кокаин, послије канабиса, другом најчешће кориштеном дрогом у ЕУ. У Аустрији је број уживалаца кокаина 2015. био још на три одсто, а 2021. већ је шест процената.

(Независне)