Ни јефтиније брашно из Србије неће смањити цијене у пекарама у БиХ
Иако је дозвољен извоз брашна из Србије у већим количинама које ће се, према најавама, продавати јефтиније, то тренутно због високих цијена пшенице на свјетском тржишту неће утицати на умањење цијена пекарских производа у БиХ, сматрају саговорници "Независних".
Саша Тривић, власник Пекарско-сластичарског друштва "Крајина клас", у чијем саставу послује и пекара "Мања", рекао је да су до сада увозили брашно из Србије, Хрватске, Мађарске, те куповали код домаћих млинара.
"Питање је колика ће бити цијена тог брашна из Србије, јер до сада није било јефтиније. Ми сад тренутно купујемо брашно по цијени од 0,95 до једне КМ, а цијена је иста као у Мађарској", казао је Тривић.
На питање да ли би због дозвољеног увоза брашна из Србије могло доћи до стабилизације или нижих цијена пекарских производа, Тривић одговара да за то још нема реалног основа.
"Прије три дана Индија је забранила извоз пшенице, а како Украјина због рата који се тамо дешава има проблема са извозом, цијене пшенице на свјетском тржишту су за три дана скочиле за више од 15 одсто. Видјећемо шта ће се даље дешавати, али засад нема реалног основа за стабилизацију цијена", појаснио је Тривић.
Зоран Кос, предсједник Удружења млинара РС, навео је да су цијене брашна већ познате, и то око 30 КМ за врећу, те да на бази тога пекари формирају цијене својих производа.
"Ако уђе брашно које је нешто јефтиније, оно није довољно да се направи пекарски производ, па се онда мијешају скупље и јефтиније и прави неки просјек, па пекари имају цијене које имају", објашњава Кос. Истиче да млинари немају простора за тако нешто јер немају гдје да купе јефтину пшеницу.
"Тона пшенице у Србији је 350 евра, а у Мађарској преко 400 евра. Наши пекари очекују квалитетно брашно, те ако купимо србијанску пшеницу, морамо је мијешати са мађарском како бисмо направили тај неки просјек. Србија и субвенционише из робних резерви, па тако буде јефтина пшеница, брашно и на крају хљеб. То код нас није случај", закључио је Кос.
Са друге стране, Немања Васић, потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ, истакао је да би дозвољени увоз брашна из Србије могао стабилизовати цијене ових производа на домаћем тржишту.
"Ако су веће количине неког производа доступне на тржишту, онда се цијене стабилизују и више не расту, јер што би расле ако је већа понуда. Колико сам информисан, увезене су одређене количине пшенице на лагерима, наши млинови могу радити, плус овај увоз из Србије, те се по свим процјенама очекује добар род пшенице. Мислим ако све ово буде овако, да смо мирни цијелу ову и добар дио идуће године", казао је Васић.
Додао је да најмање што можемо очекивати у наредном периоду јесте стабилизација цијена брашна и да неће бити несташице.
"Требало би очекивати да због свега овога не дође до раста цијена пекарских производа јер ће бити неки вид конкуренције и имаћемо довољно количина", нагласио је Васић.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, у прва четири мјесеца ове године увезен је 19.230.481 килограм млинарских производа укупне вриједности 16.462.425 КМ.
"Највише је увезено из Србије, и то укупне вриједности 7.957.891 КМ, затим слиједи Хрватска за 3.937.022 КМ и Мађарска за 1.440.202 КМ", наводи се у подацима УИО БиХ.
Независне новине
Саша Тривић, власник Пекарско-сластичарског друштва "Крајина клас", у чијем саставу послује и пекара "Мања", рекао је да су до сада увозили брашно из Србије, Хрватске, Мађарске, те куповали код домаћих млинара.
"Питање је колика ће бити цијена тог брашна из Србије, јер до сада није било јефтиније. Ми сад тренутно купујемо брашно по цијени од 0,95 до једне КМ, а цијена је иста као у Мађарској", казао је Тривић.
На питање да ли би због дозвољеног увоза брашна из Србије могло доћи до стабилизације или нижих цијена пекарских производа, Тривић одговара да за то још нема реалног основа.
"Прије три дана Индија је забранила извоз пшенице, а како Украјина због рата који се тамо дешава има проблема са извозом, цијене пшенице на свјетском тржишту су за три дана скочиле за више од 15 одсто. Видјећемо шта ће се даље дешавати, али засад нема реалног основа за стабилизацију цијена", појаснио је Тривић.
Зоран Кос, предсједник Удружења млинара РС, навео је да су цијене брашна већ познате, и то око 30 КМ за врећу, те да на бази тога пекари формирају цијене својих производа.
"Ако уђе брашно које је нешто јефтиније, оно није довољно да се направи пекарски производ, па се онда мијешају скупље и јефтиније и прави неки просјек, па пекари имају цијене које имају", објашњава Кос. Истиче да млинари немају простора за тако нешто јер немају гдје да купе јефтину пшеницу.
"Тона пшенице у Србији је 350 евра, а у Мађарској преко 400 евра. Наши пекари очекују квалитетно брашно, те ако купимо србијанску пшеницу, морамо је мијешати са мађарском како бисмо направили тај неки просјек. Србија и субвенционише из робних резерви, па тако буде јефтина пшеница, брашно и на крају хљеб. То код нас није случај", закључио је Кос.
Са друге стране, Немања Васић, потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ, истакао је да би дозвољени увоз брашна из Србије могао стабилизовати цијене ових производа на домаћем тржишту.
"Ако су веће количине неког производа доступне на тржишту, онда се цијене стабилизују и више не расту, јер што би расле ако је већа понуда. Колико сам информисан, увезене су одређене количине пшенице на лагерима, наши млинови могу радити, плус овај увоз из Србије, те се по свим процјенама очекује добар род пшенице. Мислим ако све ово буде овако, да смо мирни цијелу ову и добар дио идуће године", казао је Васић.
Додао је да најмање што можемо очекивати у наредном периоду јесте стабилизација цијена брашна и да неће бити несташице.
"Требало би очекивати да због свега овога не дође до раста цијена пекарских производа јер ће бити неки вид конкуренције и имаћемо довољно количина", нагласио је Васић.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, у прва четири мјесеца ове године увезен је 19.230.481 килограм млинарских производа укупне вриједности 16.462.425 КМ.
"Највише је увезено из Србије, и то укупне вриједности 7.957.891 КМ, затим слиједи Хрватска за 3.937.022 КМ и Мађарска за 1.440.202 КМ", наводи се у подацима УИО БиХ.
Независне новине
