- За годину дана синдикална потрошачка корпа поскупјела је за 410 КМ, показује рачуница Савеза самосталних синдиката БиХ, док је плата, према посљедњим доступним подацима, повећана за свега 74 марке.

Прецизније, према подацима Савеза самосталних синдиката БиХ, синдикална корпа је у априлу прошле године коштала 2.084 КМ, а у истом мјесецу ове године вриједност јој је достигла 2.494 КМ.

С друге стране, информације Агенције за статистику БиХ показују да је просјечна нето плата у БиХ у априлу 2021. износила 985 КМ, а у фебруару ове године, што је и најсвјежији податак, зарађивало се, у просјеку, 1.059 КМ.У удружењима за заштиту потрошача истичу да је талас поскупљења који нас је захватио у протеклим мјесецима неподношљив за бројне грађане, као и да раст цијена не прати раст плата.

Адмир Арнаутовић, предсједник Удружења клуба потрошача средње Босне Травник, сматра да и статистички подаци показују да је животни стандард бх. грађана све лошији.

"Основне животне намирнице, као што су шећер, млијеко, уље и тако даље, страховито су поскупјеле. Стандард је дефинитивно пао, људи су се довели у ситуацију да једва састављају крај с крајем, а поготово пензионери", рекао је Арнаутовић за "Независне новине".

Он каже да се власт понаша прилично незаинтересовано да помогне најугроженијим категоријама становништва.

"Имамо ситуацију да су поједини нивои власти мало подигли плате упосленима у државним институцијама, али тај раст плата, те раст пензија, не прати раст цијена. Осим тога, не постоји ни државна стратегија заштите домаће пољопривредне производње, која би требало да буде основа у овом кризном периоду када људи преживљавају, у смислу да држава гарантује откупне цијене пољопривредницима", оцијенио је Арнаутовић.

Јован Василић, предсједник Удружења потрошача "Звоно" Бијељина, није оптимиста по питању цјеновника у наредном периоду. Он сматра да ће услиједити нова поскупљења и такође истиче да је спас у подршци домаћој производњи.

"Ми не можемо платити робу по цијенама које су на свјетском тржишту и морамо се ослонити на домаћу производњу. Потребно је подстицати домаћу производњу како бисмо превазишли ову тешку ситуацију", нагласио је Василић у изјави за "Независне новине".

Слаже се и Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника ФБиХ, да је држава заказала, те да је морала боље подстицати домаћу производњу.

"Да имамо своју производњу, било би нам пуно лакше и не би нам други диктирали цијене. Држава је то слабо препознала. Од ове године нешто су повећали средства, али и даље нема заштите домаће производње", рекао је Бићо, који сматра да је проблем у прекомјерном увозу.

Иначе, према подацима Савеза самосталних синдиката БиХ, када је ријеч о најновијој потрошачкој корпи, највише се троши на прехрану, и то 44,43 одсто, а слиједе трошкови за становање и комуналне услуге, који износе 14,50 одсто.

(Nezavisne)