- У прогнозама економског раста објављеним у мајском извјештају Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) једино је за БиХ, у односу на земље региона, прогнозиран раст за ову годину.
​
Према извјештају ЕБРД-а "Економски изгледи региона", који је представљен на годишњем састанку банке у Маракешу, који је почео јуче, у већини земаља региона је прогнозирано смањење економског раста за ову годину.

Тако је, према пројекцијама ЕБРД-а, прогноза раста Хрватске за 2022. снижена за 0,2 процентна поена (пп) на три одсто, а за идућу годину је срезана за пола процентног поена на 3,5%, у односу на предвиђања из марта. Овогодишња стопа раста Словеније износиће 3,5%, што је за 0,1 пп ниже него што се очекивало у марту, док је за 2023. годину процјена смањена за 0,8 пп на 3%. Прогнозе раста економија у региону западног Балкана углавном су остале непромијењене, као што је прогноза за Црну Гору, Сјеверну Македонију и косовску привреду. ЕБРД је задржао прогнозу раста Србије на 3,3 одсто за 2022.

Једино је, према процјенама ЕБРД-а, за БиХ процјена за ову годину повећана за 0,7 процентних поена на три одсто.

Како наводе економски стручњаци, неки од разлога зашто се за БиХ прогнозира економски раст лежи у чињеници што БиХ има малу привреду, због чега лакше подноси турбулентне ситуације које потресају свјетску економију, али и чињеница да одређене гране бх. индустрије, као што су обућарска, али и металопрерађивачка биљеже добре резултате.

Како је за "Независне новине" рекао Немања Васић, потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ, Босна и Херцеговина лакше подноси турбулентне ситуације, јер са домаћим ресурсима може пребродити потешкоће.

"Привреда нам је уситњена, а таква привреда је мање погођена кризом него крупна привреда. Једино оне фирме које сарађују са великим компанијама из Европе, а таквих у ФБиХ има неколико, више осјете кризу", рекао је Васић.

Додао је да ће се ова година вјероватно завршити реализацијом уговора који су већ потписани, уз подршку Србије када је храна у питању.

"Претпостављам да су то неки разлози чиме су се у прорачуну водили људи из ЕБРД-а", навео је Васић, додајући да је неизвјесно било шта прогнозирати.

Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе РС, казао је да је охрабрујуће што и поред свих неповољних услова, као што је утицај короне, али и утицај руско-украјинског сукоба, који је оставио посљедице и на далеко веће економије од оне у БиХ, поједине гране привреде у Српској и даље биљеже раст.

"Прије свега мислим на обућарску индустрију, а добри су трендови и у металопрерађивачкој и дрвној индустрији", рекао је Ћорић за "Независне новине".



Додао је да се очекују помаци у сектору туризма те да се до сада показало да су потенцијали РС у том сектору заиста велики.

Да је скептичан у вези с питањем процјене економског раста у БиХ, за "Независне новине" потврдио је економски аналитичар Александар Љубоја, који истиче да има неколико важних елемената који се морају узети у обзир.

"Прво крећемо од тога да је наш БДП јако низак. Ту је и чињеница да смо у корони заиста имали доста проблема, а један од битних фактора је и то да због недоласка дијаспоре поједине услуге и роба у том периоду нису прометоване", рекао је Љубоја, додајући да је видљиво да ће сада доћи до повећања потрошње домаћих услуга и робе, због чега ће доћи до генерисања новостворене вриједности БДП-а.

"Са друге стране, дошло је и до повећања извоза у појединим гранама дрвне индустрије и металне индустрије. Та повећања произлазе од малих полазних вриједности", казао је Љубоја, истичући да је интересантно да послије свих нестабилности, као што су криза с енергентима и пуцања линија снабдијевања, БиХ смањује увоз те да се окрећемо домаћој роби и услугама.

"То би могли бити генератори, ако су та предвиђања тачна, али ја сам скептичан, јер толики раст није реалан, иако ће га бити", закључио је Љубоја за "Независне новине".

(Независне)