У СРПСКОЈ 150 ЗУБАРА ТРАЖИ ЗАПОСЛЕЊЕ
Foto
Због хиперпродукције кадрова бројни стоматолози у РС умјесто у ординацијама раде у фармацеутским компанијама као комерцијалисти, а према доступној евиденцији на бироима 150 свршених зубара тражи запослење.
"Има доста колега које никада нису ушле у ординацију ни ухватиле клијешта ни неки други инструмент, а трудите се годинама и учите да то завршите те на крају тражите посао. Просто морате нешто да радите, од нечег морате да живите. Значи, ако не можете да нађете свој посао, радите шта можете", каже Дијана Мионић Ћајић, докторица стоматологије из Модриче, која је прије двије године отворила приватну ординацију, а прије тога је осам година радила код колеге у приватној пракси.
На наше питање колико дуго је након завршетка факултета чекала запослење, одговара: "Ја сам имала срећу, искрено да вам кажем. Значи, ја сам завршила у новембру 2011. и одмах сам почела да радим у једној приватној ординацији у Бањалуци. Међутим, ту није био неки проток пацијената, тако да сам одлучила да се вратим у град у којем сам одрасла и тамо сам добила посао за око три мјесеца".
У РС има више од 1.200 стоматолога, наводи Саша Дабић, предсједник Коморе доктора стоматологије РС. Око 60 процената их ради у приватној пракси, а остали су у јавном здравству.
"У домовима здравља већ је запослен велики број колега стоматолога и те установе су претрпане, а у приватном сектору је то другачије. Морате знати да данас сваки послодавац, сваки приватник тражи колеге с искуством. Међутим, ми смо предлагали министарствима да покушамо увести да се један дио стажа одвија и у приватним амбулантама, како би на тим завршним годинама колеге које воде приватне амбуланте већ биле у могућности да одаберу себи кадар", казао је Дабић.
Неадекватна уписна политика на факултетима је генератор проблема, сматрају стоматолози чије студије нису биле узалудне, односно који данас раде посао за који су се школовали.
Стање оралног здравља, кажу стоматолози, се поправља, али систем не познаје стално праћење.
"Законски је прописано да се систематски прегледи обављају код предшколског и школског узраста до навршене 15. године живота, а након тога систем једноставно ништа није учинио да се ради на редовним контролама. Закон би требало можда мијењати у том смислу да се иде на обавезне редовне стоматолошке контроле, па сад, кад неко дође, кад му се каже каква је ситуација, до његове је савјести", рекао је Горан Суботић, специјалиста стоматолошке протетике из Добоја.
(Независне)
"Има доста колега које никада нису ушле у ординацију ни ухватиле клијешта ни неки други инструмент, а трудите се годинама и учите да то завршите те на крају тражите посао. Просто морате нешто да радите, од нечег морате да живите. Значи, ако не можете да нађете свој посао, радите шта можете", каже Дијана Мионић Ћајић, докторица стоматологије из Модриче, која је прије двије године отворила приватну ординацију, а прије тога је осам година радила код колеге у приватној пракси.
На наше питање колико дуго је након завршетка факултета чекала запослење, одговара: "Ја сам имала срећу, искрено да вам кажем. Значи, ја сам завршила у новембру 2011. и одмах сам почела да радим у једној приватној ординацији у Бањалуци. Међутим, ту није био неки проток пацијената, тако да сам одлучила да се вратим у град у којем сам одрасла и тамо сам добила посао за око три мјесеца".
У РС има више од 1.200 стоматолога, наводи Саша Дабић, предсједник Коморе доктора стоматологије РС. Око 60 процената их ради у приватној пракси, а остали су у јавном здравству.
"У домовима здравља већ је запослен велики број колега стоматолога и те установе су претрпане, а у приватном сектору је то другачије. Морате знати да данас сваки послодавац, сваки приватник тражи колеге с искуством. Међутим, ми смо предлагали министарствима да покушамо увести да се један дио стажа одвија и у приватним амбулантама, како би на тим завршним годинама колеге које воде приватне амбуланте већ биле у могућности да одаберу себи кадар", казао је Дабић.
Неадекватна уписна политика на факултетима је генератор проблема, сматрају стоматолози чије студије нису биле узалудне, односно који данас раде посао за који су се школовали.
Стање оралног здравља, кажу стоматолози, се поправља, али систем не познаје стално праћење.
"Законски је прописано да се систематски прегледи обављају код предшколског и школског узраста до навршене 15. године живота, а након тога систем једноставно ништа није учинио да се ради на редовним контролама. Закон би требало можда мијењати у том смислу да се иде на обавезне редовне стоматолошке контроле, па сад, кад неко дође, кад му се каже каква је ситуација, до његове је савјести", рекао је Горан Суботић, специјалиста стоматолошке протетике из Добоја.
(Независне)
