Став је то саговорника “Гласа Српске” који сматрају да је та слика и те како видљива, а да је најбољи доказ за то посљедњи вербални обрачун представника амбасада Русије, Кине и САД у БиХ. Нови амбасадор САД у БиХ Мајкл Марфи је, наиме, поручио да ће током боравка у БиХ радити на противмјерама Русији и Кини које, како тврди, пријете будућности БиХ. На то је реаговао и руски амбасадор у БиХ Игор Калабухов који је у изјави за Срну одбацио погрешно тумачење политике његове земље, додајући да не прихвата то што Вашингтон задржава ексклузивно право да, често грубо и бахато, понекад иза кулиса, наметне своју вољу, манипулативно и агресивно приказујући Русију као “главну пријетњу миру”. Одговор је стигао и из кинеске амбасаде. На тој адреси су изразили незадовољство због, наводе, непримјерене изјаве америчког дипломате. Кина, подвлаче, БиХ сматра равноправном чланицом међународне заједнице и партнером за сарадњу.

Политиколог из Источног Сарајева Филип Матић подвлачи да је БиХ увијек била терен на којем су своју снагу одмјеравале велике силе.

- Како је Русија јачала, из појединих амбасада у претходном периоду смо могли чути разна упозорења и приче о руском малигном утицају. И Русија је посредством свог амбасадора слала одређене поруке, дајући подршку Српској, а једна од посљедњих била је да Москва неће дозволити улазак БиХ у НАТО, што је опет паралела коју можемо повући са Украјином - истакао је Матић за “Глас”.

Нова украјинска криза се, додаје, рефлектовала и код нас.

- Имамо Бошњаке који су портпароли свега што ће доћи из САД. Ту су и Срби који све што је руско прихватају као добро и не доводе у питање. То значи да су одмах те двије групе у БиХ аутоматски супротстављене - казао је Матић.

Слично сматра и члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски, истичући да је БиХ дуго времена својеврсна арена за обрачун појединих центара моћи, а да се то сада, због ситуације у Украјини, интензивирало и додатно искомпликовало.

- Погоршање међународних односа и безбедносне ситуације у Европи се прелило и на наше просторе, што никако није добро. Надам се да ће домаће елите схватити да приклањање једној страни не води нигде. Сјајан потез, на пример, направио је недавно српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик који је, када су га питали да ли се боји због доласка новог контингента од 500 припадника ЕУФОР-а, истакао да нема разлога, те да нема ништа против да дође и 5.000 војника. Мислим да је то прави приступ - истакао је Ситарски за “Глас”.

Потребно је, каже, пустити стране дипломате да сами рјешавају своје проблеме онако како знају и умију.

- И БиХ због својих специфичности мора по сваку цену остати по страни - каже Ситарски.

Једна од посљедњих крупнијих ствари у БиХ о којој нема сагласности ни у земљи, ни изван ње, јесте именовање Кристијана Шмита на мјесто високог представника. И док, између осталог, из САД кажу да је све урађено како треба, из Амбасаде Русије су поново рекли да Шмита не сматрају високим представником и да очекивани “извјештај” том савјету није ништа друго него мишљење приватног лица.

Забране уласка

Професор историје на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић, који се нашао на “црном списку”, односно коме је забрањен улазак у БиХ, је реаговао на ријечи Мајкла Марфија који је, како каже овај универзитетски професор у коментару о забрани уласка неким људима из Србије у БиХ, те људе упоредио са потенцијалним терористима. На питање да ли те забране имају неке везе са овим дипломатским ратом, Милан Ситарски каже да би то требало упитати званичнике који су издали такве забране, али и видјети да ли су у складу са законом.

Глас Српске