Подаци агенција за банкарство два босанскохерцеговачка ентитета, Републике Српске (РС) и Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ), показују тренд доминације кредита за општу потрошњу. То су кредити без намјене којима се задужују грађани у БиХ.
Од 3,5 милијарди КМ (1,75 милијарди еура) пласираних кредита у РС, чак 2,4 милијарде КМ (1,2 милијарде еура) су кредити за општу потрошњу.
 
“Према намјенској структури кредита пласираних грађанима за општу потрошњу, ненамјенски готовински кредити чине 90,8 одсто и већи су за 111,9 милиона КМ (више од 56 милиона еура) или пет одсто у односу на крај 2020. године. Дошло је до смањења кредита за куповину робе широке потрошње за десет посто и кредита за куповину аутомобила за четири у односу на крај 2020. године”, наводи се у извјештају на званичној страници Агенције за банкарство РС.
 
И у другом ентитету, Федерацији БиХ, највише одобрених кредита је за општу потрошњу, чак шест милијарди КМ (три милијарде еура). Стамбени кредити износе 1,5 милијарди КМ (750 милиона еура).
 
“Учешће НПЛ-а (неквалитетних кредита) код кредита одобрених за општу потрошњу износи 6,8 посто, док је код стамбених кредита 2,7 посто”, наводи се на интернет страници Агенције за банкарство ФБиХ у информацији објављеној у децембру 2021. године.
 
Суада (43) је незапослена. Са породицом живи од супругове плате од 900 КМ (око 450 еура) у Цазину на сјеверозападу Босне и Херцеговине (БиХ).
 
Њен супруг ради у грађевинској фирми, а поред тога се баве и домаћом производњом. Међутим, све то, како каже Суада, није довољно за нормалан живот.
 
Због тога, годинама дижу кредите који им, прича, помажу да плате обавезе и преживе.
 
“Дигнем кредит да намирим обавезе и дигнем кредит да бисмо преживјели. Дијете имам. Имам картицу која је увијек у црвеном. Док дигне човјек плату, платим рачуне, дјетету мјесечну (карту за аутобус) нема шансе да преживиш опет до идуће плате. Шта ћеш, мора се преживљавати, а то не може стићи инсан”, каже Суада за Радио Слободна Европа (РСЕ).
 
Какве су посљедице раста ненамјенских кредита?

У Удружењу банака БиХ сматрају да раст потрошачких кредита није резултат пандемије корона вируса, већ је ријеч о тренду присутном више од десет година.
 
Потрошачки кредити расту науштрб инвестицијских и стамбених кредита из више разлога, а један од њих је и за повећање стандарда потрошње, каже за РСЕ предсједник Удружења банака БиХ, Берислав Кутле.
 
Подсјећа да званична просјечна плата у оба ентитета у Босни и Херцеговини износи око 1.000 марака (500 еура), али да је реално она мања.
 
“Највећи број људи има од неких 500 до 700 марака плату (250 до 350 еура). На тако ниску плату се не могу дизати дужи и већи стамбени кредити и онда је јасно да становништво диже потрошачке једноставније кредите како би могло употпунити или један дио, мањи, за инвестиције, а други дио за рупе у стандарду”, каже Кутле.
 
Плате вриједе пола потрошачке корпе

Драстичан раст цијена је један од кључних разлога због чега грађани у БиХ дижу кредите да би преживјели, сматрају у Клубу потрошача из Тузле.
 
У прилог тој тврдњи су и подаци ентитетских синдиката који показују раст цијена потрошачких корпи, док је раст плата вишеструко мањи.
 
Потрошачка корпа у ентитету ФБиХ за децембар износила је 2.265 КМ (близу 1.150 еура), објавили су у јануару ове године у Савезу самосталних синдиката БиХ.
 
У РС потрошачка корпа у децембру је износила 2.032 КМ (1.016 еура) и са просјечном платом је покривена тек са 51 посто, подаци су Савеза синдиката РС.
 
“Једна просјечна плата, уколико ради један члан просјечне четворочлане породице, сигурно није довољна за живот те породице у једном мјесецу”, каже предсједница Клуба потрошача из Тузле, Гордана Булић.
 
Она наводи да су цијене појединих основних животних намирница скочиле и више од 40 посто у току 2021. године.
 
Раст цијена животних намирница већи од 40 посто

Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине, у току 2021. године забиљежен је укупан раст цијена од 6,4 посто.
 
Према мјесечним подацима Агенције, од јула до децембра 2021. године, порасле су цијене брашна, шећера, уља, хљеба, риже, пилетине и црвеног меса, али и других намирница.
 
Тако је цијена хљеба са 2,3 КМ (1,15 еура) по килограму у јулу 2021. порасла на 2,6 КМ (1,3 еура).
 
Цијена црвеног меса, конкретно килограма јунетине, забиљежила је највећи пораст. Од 13,5 КМ (око седам еура) по килограму, колико је она износила у јулу, сада грађани БиХ просјечно плаћају скоро 15 КМ (7,5 еура) килограм.
 
У односу на цијене у истим мјесецима 2020. године, примјетан је константан тренд раста основних животних намирница.
 
Уз цијене основних животних намирница, знатно оптерећење представљају и одређена већа годишња новчана издвајања.
 
“Кључни трошак за једну четворочлану породицу је полазак дјеце у школу, то су увијек нови издаци. Ту је и годишња обнова гардеробе. Понешто је потребно да се и обнови у стану. Ту је и набавка зимнице. Раст цијене утиче и на оне обавезе које имамо редовно, попут комуналних обавеза. Ту је и годишњи одмор, ако шта успије да остане”, наводи Гордана Булић.
 
Подаци о потрошачким корпама у оба бх. ентитета показују да грађани највише новца у току мјесеца, потроше управо на исхрану, становање, комуналне услуге, те текуће одржавање домаћинства.
 
Према подацима синдиката, за храну у РС мјесечно се издвоји око 800 КМ (400 еура), а у ФБиХ око 1.000 КМ (500 еура).
 
Према подацима Уједињених нација, половина становништва Босне и Херцеговине је на рубу сиромаштва, а 15 посто је у апсолутном сиромаштву.
​
(Н1)