НАЈВИШЕ ПРИЈАВА НА НЕЖЕЉЕНО ДЕЈСТВО ЛИЈЕКОВА ЗАБИЉЕЖЕНО У 2018
Foto: Profimedia
На адресу Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ лани је стигло 369 пријава сумњи на нежељено дејство лијекова и медицинских средстава, што је за 30 одсто више него годину раније.
У најновијем извјештају о нежељеним дјеловањима лијекова и медицинских средстава у БиХ за 2018. наведено је да је прошле године забиљежен највећи број пријава.
– Највише нежељених дјеловања лијека изазвало је поремећаје коже и поткожног ткива – 17 одсто, пробавног система – 13, те имунолошког система – 11 одсто. Уртикарија се јавила као најчешће описано нежељено дјеловање. Ту су и анафилактичка реакција, мучнина, абдоминална бол, колитис, главобоља, крварење. Најчешћи лијекови под сумњом, према генеричком називу, су „адалимумаб“, „јопромид“, „ритуксимаб“, „пазопаниб”, „нилотиниб“, док је, према анатомско-терапијско-хемијској класификацији, највише пријава, 87, стигло на лијекове за лијечење злоћудних болести. Слиједе лијекови за лијечење системских инфекција, те лијекови са дејством на нервни систем, срце и крвоток, те на пробавни систем – наведено је у поменутом извјештају.
Од укупног броја пријава лани, 292 се односи на лијекове, а 77 на медицинска средства, док су у готово половини случајева пријаве поднијели здравствени радници.
– У 2018. години, главна канцеларија АЛМ БиХ примила је 82,7 одсто пријава за које је нежељено дјеловање било очекивано, те 17,3 одсто пријава за које је било неочекивано. Опоравак од нежељене реакције на лијек код већине пацијената, 50,7 одсто, био је без посљедица, опоравак је у току код 34,4 одсто пацијената, док је опоравак непознат код 14,9 одсто њих. У БиХ је лани нежељено дејство лијека забиљежено код 128 пацијената, у односу на 124 пацијенткиње, док за 12 пацијената пол није познат. У поменутом периоду, за одрасле пацијенте је примљено 176 пријава, за старе 32, мало дијете 15, дијете 13, адолесцента два. Просјечна старост пацијента износила је 45 година – стоји у извјештају о нежељеним дјеловањима лијекова и медицинских средстава у БиХ за 2018.
Српска инфо
У најновијем извјештају о нежељеним дјеловањима лијекова и медицинских средстава у БиХ за 2018. наведено је да је прошле године забиљежен највећи број пријава.
– Највише нежељених дјеловања лијека изазвало је поремећаје коже и поткожног ткива – 17 одсто, пробавног система – 13, те имунолошког система – 11 одсто. Уртикарија се јавила као најчешће описано нежељено дјеловање. Ту су и анафилактичка реакција, мучнина, абдоминална бол, колитис, главобоља, крварење. Најчешћи лијекови под сумњом, према генеричком називу, су „адалимумаб“, „јопромид“, „ритуксимаб“, „пазопаниб”, „нилотиниб“, док је, према анатомско-терапијско-хемијској класификацији, највише пријава, 87, стигло на лијекове за лијечење злоћудних болести. Слиједе лијекови за лијечење системских инфекција, те лијекови са дејством на нервни систем, срце и крвоток, те на пробавни систем – наведено је у поменутом извјештају.
Од укупног броја пријава лани, 292 се односи на лијекове, а 77 на медицинска средства, док су у готово половини случајева пријаве поднијели здравствени радници.
– У 2018. години, главна канцеларија АЛМ БиХ примила је 82,7 одсто пријава за које је нежељено дјеловање било очекивано, те 17,3 одсто пријава за које је било неочекивано. Опоравак од нежељене реакције на лијек код већине пацијената, 50,7 одсто, био је без посљедица, опоравак је у току код 34,4 одсто пацијената, док је опоравак непознат код 14,9 одсто њих. У БиХ је лани нежељено дејство лијека забиљежено код 128 пацијената, у односу на 124 пацијенткиње, док за 12 пацијената пол није познат. У поменутом периоду, за одрасле пацијенте је примљено 176 пријава, за старе 32, мало дијете 15, дијете 13, адолесцента два. Просјечна старост пацијента износила је 45 година – стоји у извјештају о нежељеним дјеловањима лијекова и медицинских средстава у БиХ за 2018.
Српска инфо
