ИСТОЧНО САРАЈЕВО - БиХ не успијева да упише значајнији резултат на пољу борбе против корупције, а све указује да би могла додатно пасти на свјетским листама јер су стратешке смјернице давно истекле, а нове нису добиле зелено свјетло.

Стратешки документи у области борбе против корупције утврђују обавезе за све јавне институције у превенцији и репресији корупције.

Стратегије и пратећи акциони планови за борбу против корупције су истекли на готово свим нивоима власти, осим у Републици Српској, у којој документи важе до 2022. године.

Упркос најавама са свих страна о хватању у коштац са овим проблемом, али и упозорењима из Европске комисије, на нивоу БиХ још нема нове стратегије за борбу против корупције од 2020. до 2024. године, те пратећег акционог плана за њено спровођење. Документи које је припремила надлежна Агенција за превенцију корупције и координацију борбе против корупције посљедњи пут су “пали” половином јуна ове године у Савјету министара БиХ, а на такву ситуацију на домаћем терену скренута је пажња у најновијем ревизорском извјештају. 

Ревизори су, наиме, током чешљања пословних књига те агенције навели да је недоношење стратегије и акционог плана кључно питање, указујући да је општи циљ стратегије да се установе приоритети на плану превенције и борбе против корупције, те принципи и механизми заједничког дјеловања свих институција у БиХ.

- До момента завршне ревизије документи нису усвојени. Имајући у виду да се значајно касни са доношењем тих оквира, а што се рефлектује на развој и јачање институционалних капацитета, то треба размотрити што прије - пише у ревизорском извјештају.

Наводе ревизора потврђују и у самој Агенцији. За “Гласа Српске” истичу да су, с циљем правовременог усвајања докумената, предузели бројне кораке.

- Иако је 14. јула 2020. нацрт стратегије са прибављеним мишљењима први пут достављен министрима на усвајање, још није усвојен. Савјет министара је приједлог одлуке о усвајању стратегије разматрао 3. фебруара и 11. јуна 2021. године, али није добио потребну већину гласова. Од нас није тражено додатно појашњење или евентуалне корекције - истакли су у Агенцији.

Подсјећајући да су постојећа стратегија и пратећи акциони план истекли још крајем 2019, не крију да ни за вријеме њиховог трајања БиХ није добила завидне резултате у борбу против корупције који су јој потребни.

- БиХ су потребни стратешки антикорупцијски документи у континуитету. Због неусвајања стратегије на нивоу БиХ питање је и како ће остали нивои власти урадити властите стратегије - закључили су у Агенцији.

Са надлежнима у Савјету министара нисмо успјели да ступимо у контакт, а ни са првим људима у парламентарној Комисији за избор и праћење рада саме Агенције, која представља кровну институцију, али и у чијим редовима има доста проблема јер су им, према важећим прописима, везане руке и кад је у питању приморавање других институција да им шаљу документе и када је ријеч о потенцијалним санкцијама. 

Анализе

Да БиХ доста касни и каска у креирању антикорупционе атмосфере, стоји у готово свим извјештајима домаћих и страних организација, те институција које држе под лупом тај сектор, а на то је указано и у извјештају Европске уније о напретку земље у процесу европских интеграција из 2020. године. Ту је истакнуто да је корупција у БиХ широко заступљена појава и да је као таква видљива у готово свим секторима.

Глас Српске