Европска унија опрашта се од бензинаца и дизелаша
Бензинци и дизелаши одлазе у историју, будућност је на електричним возилима и Европска унија предлаже стратегију којом ће у идућој деценији постићи угљеничку неутралност у борби против климатских промјена.
Стари континент колијевка је престижних аутомобилских марки и више од стољећа доминирао је аутомобилском иновацијом, али аутомобил, који је превозно средство број један за Европљане, кривац је за емисије гасова с учинком стакленика.
Суочен с тим притиском, ЕУ је у 2020. години зацртао циљ постићи угљеничку неутралност до 2050. године.
Европска комисија требала би 14. јула да предложи нове прописе за постизање тог циља, а према више извора, разматра се потпуно укидање аутомобилских емисија од 2035. године.
Електрична возила снажно напредују
Електрична возила једина ће моћи да испуне такав захтјев и биће једина допуштена превозна средства на потпуно новом тржишту. Европа је у 2020. години увела највишу допуштену границу од 96 грама угљен-диоксида по километру за конструкторе аутомобила, а та би се допуштена количина требала смањити за 37,5 посто у 2030. години.
Смањење емисије угљеника требало би тако досегнути 60 посто у 2030. години, а затим 100 посто 2035. године.
Иако се о тим бројкама још расправља, оне су велики притисак за аутомобилску индустрију, која до 2027. године мора рачунати са строжим прописима о загађењу за моторе с унутрашњим сагоријевањем.
На аутомобилском тржишту, које је претрпјело тежак ударац пандемијом корона вируса, електрична возила снажно напредују. Удио електричних аутомобила је осам посто свих регистрованих возила у западној Европи у првих пет мјесеци ове године, односно 356.000 возила, а “што је више него у цијелој 2019. години”, каже њемачки аналитичар Матиас Шмит.
Нови прописи још ће више фаворизовати електрична возила и све више водити према одбацивању хибридних и хибридних возила с пуњењем која комбинирају бензински мотор и батерију.
Веће цијене аута, мање радних мјеста
То је велики изазов за индустрију која запошљава 14,6 милиона људи у Европској унији и која још јако рачуна “на транзицијску технологију”. Лоби који се дуго борио настојећи успорити транзицију данас је дубоко подијељен.
Већина чланица наглашава да би пребрза електрификација повећала цијене аутомобила и уништила радна мјеста, у корист кинеске конкуренције, која је испред Европе у батеријама.
Аутомобилски лидер Фолксваген групе, чије је свако четврто возило продато у Европи, придружио се америчком произвођачу Тесла у промоцији 100 посто електричних возила, након скандала из 2015. године, када је признао да је лажирао резултате тестова о издувним гасовима својих дизелских мотора.
“Фолксваген је био присиљен да одабере електрична возила како би поправио нарушени углед. Група је пристала на велика улагања и сада их производи како би поштовала будуће законе”, објашњава Матијас Шмит.
“Фолксваген је у савршеној позицији да зграби дијелове тржишта и потуче конкуренте”, додаје.
У јуну је Фолксваген објавио да престаје производити моторе с унутрашњим сагоријевањем у Европи између 2033. и 2035. године.
“Возило је у просјеку 15 година на цести. Ако желимо потпуно декарбонизовати превоз 2050. године, тада морамо посљедње возило с термичким мотором продати најкасније 2035. године”, оцјењује Диана Штраус из невладиног удружења Транспорт и животна средина за Француску.
Агенције
Стари континент колијевка је престижних аутомобилских марки и више од стољећа доминирао је аутомобилском иновацијом, али аутомобил, који је превозно средство број један за Европљане, кривац је за емисије гасова с учинком стакленика.
Суочен с тим притиском, ЕУ је у 2020. години зацртао циљ постићи угљеничку неутралност до 2050. године.
Европска комисија требала би 14. јула да предложи нове прописе за постизање тог циља, а према више извора, разматра се потпуно укидање аутомобилских емисија од 2035. године.
Електрична возила снажно напредују
Електрична возила једина ће моћи да испуне такав захтјев и биће једина допуштена превозна средства на потпуно новом тржишту. Европа је у 2020. години увела највишу допуштену границу од 96 грама угљен-диоксида по километру за конструкторе аутомобила, а та би се допуштена количина требала смањити за 37,5 посто у 2030. години.
Смањење емисије угљеника требало би тако досегнути 60 посто у 2030. години, а затим 100 посто 2035. године.
Иако се о тим бројкама још расправља, оне су велики притисак за аутомобилску индустрију, која до 2027. године мора рачунати са строжим прописима о загађењу за моторе с унутрашњим сагоријевањем.
На аутомобилском тржишту, које је претрпјело тежак ударац пандемијом корона вируса, електрична возила снажно напредују. Удио електричних аутомобила је осам посто свих регистрованих возила у западној Европи у првих пет мјесеци ове године, односно 356.000 возила, а “што је више него у цијелој 2019. години”, каже њемачки аналитичар Матиас Шмит.
Нови прописи још ће више фаворизовати електрична возила и све више водити према одбацивању хибридних и хибридних возила с пуњењем која комбинирају бензински мотор и батерију.
Веће цијене аута, мање радних мјеста
То је велики изазов за индустрију која запошљава 14,6 милиона људи у Европској унији и која још јако рачуна “на транзицијску технологију”. Лоби који се дуго борио настојећи успорити транзицију данас је дубоко подијељен.
Већина чланица наглашава да би пребрза електрификација повећала цијене аутомобила и уништила радна мјеста, у корист кинеске конкуренције, која је испред Европе у батеријама.
Аутомобилски лидер Фолксваген групе, чије је свако четврто возило продато у Европи, придружио се америчком произвођачу Тесла у промоцији 100 посто електричних возила, након скандала из 2015. године, када је признао да је лажирао резултате тестова о издувним гасовима својих дизелских мотора.
“Фолксваген је био присиљен да одабере електрична возила како би поправио нарушени углед. Група је пристала на велика улагања и сада их производи како би поштовала будуће законе”, објашњава Матијас Шмит.
“Фолксваген је у савршеној позицији да зграби дијелове тржишта и потуче конкуренте”, додаје.
У јуну је Фолксваген објавио да престаје производити моторе с унутрашњим сагоријевањем у Европи између 2033. и 2035. године.
“Возило је у просјеку 15 година на цести. Ако желимо потпуно декарбонизовати превоз 2050. године, тада морамо посљедње возило с термичким мотором продати најкасније 2035. године”, оцјењује Диана Штраус из невладиног удружења Транспорт и животна средина за Француску.
Агенције
