БЕОГРАД - Свети архијерејски сабор Српске православне цркве (СПЦ) сматра неприхватљивим то да нацрт закона о културној баштини ограничава његово важење само на дио територије Србије, јер искључује територију Косова и Метохије из сфере његовог дејства, премда се тамо налазе највеће српске светиње и најважнији српски културни споменици.

У саопштењу по окончању петодневног засједања, Сабор је изразио дубоку забринутост због појаве нових нацрта закона и закона донијетих на брзину, без ваљане припреме, довољне јавне расправе и без дијалога са Црквама и вјерским заједницама иако се ти нацрти закона и закони њих непосредно тичу, уз пријетњу ограничавања или чак укидања права Цркава и вјерских заједница на слободно исповједање вјере, што је противно Уставу Србије и обавезујућим међународним конвенцијама.

Наводи се да је Сабор са пажњом и бригом разматрао појаве које угрожавају, а у неким случајевима и нарушавају јединство Православне Цркве, те да је са истом пажњом узет у обзир извјештај саборског Одбора за Јасеновац, а уједно размотрени и проблеми СПЦ како у Србији и у земљама региона, тако и у дијаспори широм свијета.

- У том оквиру посебна пажња је посвећена стању наше Цркве и положају српског народа на Косову и Метохији, где се неправде, притисци и насиље против српског народа и угрожавање идентитета, слободе, права и имовине СПЦ настављају, и то, нажалост, у све тежем облику - наглашено је у саопштењу.

Сабор се, како је наведено, суочио са изазовима пред којима су се Црква и српски народ нашли у Црној Гори, гдје и нова власт избјегава да потпише већ усаглашен Темељни уговор са СПЦ, чиме је Српска православна црква дискриминисана у односу на све друге цркве и вјерске заједнице које дјелују у Црној Гори.

За митрополита црногорско-приморског изабран је досадашњи епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, за епископа будимљанско-никшићког досадашњи викарни епископ диоклијски Методије, а за епископа ваљевског досадашњи викарни епископ мохачки Исихије.

За викарне епископе патријарха српског изабрани су јеромонах Јеротеј, сабрат Светоархангелског општежића у Ковиљу са титулом епископ топлички, јеромонах Сава, сабрат манастира Свете Петке у Загребу са титулом епископ марчански и архимандрит Јустин са титулом епископ хвостански.

Архимандрит Дамаскин изабран је за викара епископа бачког са титулом епископ мохачки, а за викара епископа диселдорфског и све Њемачке изабран је архимандрит Јован са титулом епископ хумски.

У Светом Синоду је престао мандат епископима бачком Иринеју и шумадијском Јовану који остају чланови - замјеници, а за нове чланове, на приједлог патријарха српског Порфирија, изабрани су епископи сремски Василије и зворничко-тузлански Фотије.

Сабор је препоручио свим епархијама СПЦ да на достојан начин обиљеже сто година од оснивања Епархије америчко-канадске, прве епархије СПЦ на америчком континенту, 20 година од оснивања Архиепископије београдско-карловачке, као и 140 година од рођења светога Владике Николаја (Велимировића), 65 година од његовог упокојења и 30 година од преноса његових моштију из Либертивила у његов родни Лелић код Ваљева.

Као и сваке године, Сабор је анализирао стање и проблеме црквене просвјете и вјерске наставе у јавним школама Србије.

Ван снаге је стављена ранија саборска одлуку о оснивању епископских савјета у разним црквеним областима с обзиром на то да су ти савјети били основани као привремена савјетодавна црквена тијела док трају ванредне прилике и немогућност међусобног сусретања епископа у тадашњим ратним условима.

​Срна / Глас Српске