Икона Пресвете Богородице која се налази у храму Успења пресвете Богородице у Чајничу позната као “Красница Чајничка” представља једну од пет најзначајнијих икона Српске православне цркве.

Према предању, икона потиче из 4. вијека и једна је од три иконе које је иконописао Свети апостол и јеванђелист Лука, а преостале двије се налазе у Јерусалиму и Хиландару. “Красницу Чајничку” која је иконописана на дрвету и са чије друге стране се налази икона Светог Јована Крститеља на наше просторе донио је краљ Милутин. У почетку се чувала на двору Немањића, а касније је дарована манастиру Светог Николе у Прибојској Бањи. Ту је била до 1594. године и злогласног похода Синан-паше у којем је спаљивао српске светиње. Након што су спалили мошти Светог Саве на Врачару, Турци су по налогу Синан-паше кренули у спаљивање свих српских светиња, а на мети им се нашао и манастир у Прибојској Бањи. На срећу, један побожни Србин из околине Рудог успио је из ватре да спаси “Красницу Чајничку” и да је преко Лима донесе у Чајниче.

У старој чајничкој цркви посвећеној Успењу пресвете Богородице налазила се до 1863. године када је пренесена у новоизграђену и освештану цркву у Чајничу такође посвећена Успењу пресвете Богородице у којој се и данас налази. Поред бројних свједочења о њеној чудотворности, најбољи доказ колики значај има у народу показује то што се њена рестаурација која је започета у октобру прошле године ради на лицу мјеста, јер мјештани у страху да ће остати без светиње напросто нису дозволили да се носи из чајничке цркве.

Директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић каже да су иконе тек мали дио културног насљеђа српског народа, а да је “Красница Чајничка” једна од најзначајнијих и један од највреднијих културних артефаката у власништву Српске православне цркве. Он каже да рестаурација те чудотворне иконе која је започета јесенас представља дио укупних активности у вези са обиљежавањем 800 година аутокефалности СПЦ.

- Поред “Краснице Чајничке” ради се и рестаурација чајничких рукописа међу којима је и Чајничко четворојеванђеље. Тај посао уз благослов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома раде стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада. То је обиман и изузетно значајан посао који би требао да буде настављен у јулу ове године, јер су конзерватори и рестауратори тренутно у Хиландару, гдје такође раде те послове, што говори о како признатим стручњацима се ради - каже Давидовић.

Он истиче да је Секретаријат којим руководи у сарадњи са Републичким заводом за заштиту културно-историјског и природног насљеђа носилац главних активности на реализацији пројекта који је усвојила Влада Републике Српске и означила као државно-црквени пројекат, а односи се на обиљежавање осам вијекова аутокефалности СПЦ.

- Дио тог пројекта је проналажење икона и другог културно-историјског блага и артефаката, њихова рестаурација и на крају, а што је изузетно значајно, њихова презентација. Презентација је значајна зато што нема превелике користи од тога ако пронађемо неко озбиљно благо, као што је икона Богородице коју смо пронашли у малој црквици у Доњем Соколову подно Змијања. Она је рестаурирана и њено представљање је требало да буде уприличено 23. марта ове године, али је одгођена због епидемије вируса корона - каже Давидовић.

Према његовим ријечима, план је да то буде урађено 5. маја у Музеју Републике Српске гдје ће о рестаурацији и конзервацији говорити људи из лабораторије за конзервације Музеја РС.

- Тог дана би икона Богородице Соколовачке требала да буде предата епископу бихаћко-петровачком и рмањском Сергију - каже Давидовић.

Он истиче да су процјене да је тренутно сачувано између шест и осам одсто културно-историјског блага СПЦ.

- Иконе су само дио тог блага. Ми морамо да схватимо какав значај има то благо и да је то практично темељ и основ идентитета Српске православне цркве, а тиме и српског народа. Без његовог очувања нестајемо као народ - каже Давидовић, додајући да о значају „Краснице Чајничке” најбоље свједочи интересовање које за ту чудотворну икону показују друге православне цркве, прије свега Грчка православна црква.

А да у чудотворност те иконе не вјерују само Срби, ни само православци, већ и припадници других вјера и религија, свједочи парох чајничког храма Успења Пресвете Богородице Драгиша Симић.

- „Красница Чајничка” је најстарија икона у БиХ, сматра се чудотворном због чега има изузетан значај у цијелом српском народу. Прије него што је наступила пандемија, на хиљаде вјерника са свих страна су долазиле да се помоле и поклоне пред иконом Пресвете Богородице и то не само Срба, већ и припадника других народа и религија - каже протојереј Драгиша.

Он каже да је за Чајничане било незамисливо да икона напусти Чајниче због чега се рестаурација ради у самом храму.

- Ја лично вјерујем стручњацима и сигуран сам да би икона била враћена, али народ једноставно није дозволио да се чудотворна икона било гдје носи. Сви људи који овдје живе, а и шире сматрају да је “Красница Чајничка” највеће богатство овог краја, а тек потом шума и вода - каже протојереј Драгиша.

Муслимани

Старешина храма Успења пресвете Богородице у Чајничу Драгиша Симић каже да су према предању и чајнички Муслимани вјеровали у чудотворност “Краснице Чајничке”.

- Када се 1868. године пронио глас да ће се икона вратити у манастир Светог Николе у Прибојској Бањи из кога је икона први пута овдје донесена, Муслимани из Чајнича су хтјели оружјем да бране да се икона не врати у Прибој - каже протојереј Драгиша.

Глас Српске