ОБИЉЕЖАВАЊЕ 25 ГОДИНА ОД ЕГЗОДУСА САРАЈЕВСКИХ СРБА
Foto: RTRS
На Сокоцу и на Равној Романији данас ће бити обиљежено 25 година од егзодуса око 120.000 сарајевских Срба.
Тим поводом на војничком гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу биће служен помен, којем ће, између осталих, присуствовати предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.
Након тога биће пожени вијенци и цвијеће на спомен-крст на гробљу Мали Зејтинлик, а затим и парастос у манастиру Соколица на Равној Романији.
Овим догађајима присуствоваће и делегација Народне скупштине Републике Српске, коју чине потпредсједница Народне скупштине Соња Караџић Јовичевић и народни посланици Мирослав Вујичић, Споменка Стевановић и Александар Главаш.
Очекује се и присуство представника организација и удружења проистеклих из протеклог рата, као и града Источно Сарајево, општина у саставу града, те Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука.
Због епидемиолошке ситуације неће бити обраћања званичника, а предвиђено је да овом догађају присустује мањи број људи.
Обиљежавање 25 година од егзодуса око 120.000 сарајевских Срба организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић рекао је јуче да је обиљежавање 25 година од егзодуса сарајевских Срба у календару важних историјским догађаја у скоријој историји.
Он је рекао да је егзодуса сарајевских Срба услиједио након потписивања Дејтонског споразума када је шест општина Српског Сарајева у цјелини припало Федерацији БиХ, док је пет општина подијељено између Републике Српске и ФБиХ.
- Срби су напустили своје куће и станове јер нису жељели да живе под муслиманско-хрватском влашћу - подсјетио је Милуновић.
Према његовим ријечима, иако је исељавање почело већ у децембру 1995. године, масован егзодус је покренут 17. фебруара 1996. године и трајао је до 16. марта.
- Осим тога што су српски цивили морали да спакују најнужније ствари и крену у неизвјесност, многи становници Илијаша, Грбавице, Хаџића, Вогошће и општине Центар откопавали су посмртне остатке својих покојника, не желећи да муслимански вандали скрнаве гробове њихових најмилијих. На Сокоцу је изграђено српско војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик, на којем се налазе посмртни остаци 969 бораца Војске Републике Српске - рекао је Милуновић.
Он је додао да је, према попису из 1991. године, у 10 сарајевских општина живјело 29,9 одсто Срба и 10,7 одсто Југословена, а половина њих је припадала српском народу, док су данас, како је рекао, Срби у Сарајеву статистичка грешка.
Српски борци Сарајевско-романијске регије током Одбрамбено-отаџбинског рата зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске и одбранили своје домове.
За одбрану ових простора, живот је дало више од 4.000 бораца, око 3.500 их је рањено.
(СРНА)
Тим поводом на војничком гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу биће служен помен, којем ће, између осталих, присуствовати предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.
Након тога биће пожени вијенци и цвијеће на спомен-крст на гробљу Мали Зејтинлик, а затим и парастос у манастиру Соколица на Равној Романији.
Овим догађајима присуствоваће и делегација Народне скупштине Републике Српске, коју чине потпредсједница Народне скупштине Соња Караџић Јовичевић и народни посланици Мирослав Вујичић, Споменка Стевановић и Александар Главаш.
Очекује се и присуство представника организација и удружења проистеклих из протеклог рата, као и града Источно Сарајево, општина у саставу града, те Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука.
Због епидемиолошке ситуације неће бити обраћања званичника, а предвиђено је да овом догађају присустује мањи број људи.
Обиљежавање 25 година од егзодуса око 120.000 сарајевских Срба организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић рекао је јуче да је обиљежавање 25 година од егзодуса сарајевских Срба у календару важних историјским догађаја у скоријој историји.
Он је рекао да је егзодуса сарајевских Срба услиједио након потписивања Дејтонског споразума када је шест општина Српског Сарајева у цјелини припало Федерацији БиХ, док је пет општина подијељено између Републике Српске и ФБиХ.
- Срби су напустили своје куће и станове јер нису жељели да живе под муслиманско-хрватском влашћу - подсјетио је Милуновић.
Према његовим ријечима, иако је исељавање почело већ у децембру 1995. године, масован егзодус је покренут 17. фебруара 1996. године и трајао је до 16. марта.
- Осим тога што су српски цивили морали да спакују најнужније ствари и крену у неизвјесност, многи становници Илијаша, Грбавице, Хаџића, Вогошће и општине Центар откопавали су посмртне остатке својих покојника, не желећи да муслимански вандали скрнаве гробове њихових најмилијих. На Сокоцу је изграђено српско војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик, на којем се налазе посмртни остаци 969 бораца Војске Републике Српске - рекао је Милуновић.
Он је додао да је, према попису из 1991. године, у 10 сарајевских општина живјело 29,9 одсто Срба и 10,7 одсто Југословена, а половина њих је припадала српском народу, док су данас, како је рекао, Срби у Сарајеву статистичка грешка.
Српски борци Сарајевско-романијске регије током Одбрамбено-отаџбинског рата зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске и одбранили своје домове.
За одбрану ових простора, живот је дало више од 4.000 бораца, око 3.500 их је рањено.
(СРНА)
