У БИХ ПОТРЕБНО 80 ДАНА ЗА ПОКРЕТАЊЕ ОНЛИНЕ БИЗНИСА
БиХ и Албанија најгоре су земље у Европи за започињање бизниса путем интернета, произлази из истраживања које је провео портал Бусинесс Аццоунтинг Софтwаре из Гарден Ситија, у америчкој држави Вашингтон.
Како су истакли, БиХ и Албанија дијеле задње мјесто, с тим да је Албанија, која има 43,9 поена нешто боља од БиХ, која има 43,3 поена од укупно 100 могућих поена.
Поређења ради, најбоље земље на свијету у овој области, попут САД, нордијских земаља, Канаде или Њемачке, имају између 70 и 75 поена. Најбоља је Данска, која има 78,46 поена, а најлошији је Хаити, са само 14,93 поена.
У овом истраживању бодоване су категорије попут доступности и брзине интернета, брзине трајања процедура и бирократија, приступа оспособљеним и стручним радницима, као и брзине приступа услугама које се нуде онлине.
Истраживање је, између осталог, показало и да је од земаља у регији у Албанији потребно свега пет дана за покретање бизниса, у Србији седам, у Словенији осам, Хрватској 20, а у Босни и Херцеговини чак 80.
Како је објашњено, ово истраживање урађено је сада јер је процјена да ће 2021. бити година у којој ће онлине бизнис почети знатно и убрзано да се развија, уз навођење да ће на свјетском нивоу 2023. године онлине трговина досећи ниво од 6,54 билиона долара, односно 6.540 милијарди долара, односно чак петину укупне продаје.
Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС, каже да би Центар за дигиталну трансформацију Привредне коморе РС, који је недавно основан, требало да олакша и убрза пословање на интернету, укључујући и интернет трговину.
"Центар као пословна подршка на пољу дигиталне трансформације радиће на унапређењу знања и вјештина запослених у привреди, пружајући консултантску подршку, промовишући и пружајући информативне и савјетодавне услуге у области дигиталне трансформације", рекао је он "Независним".
Како је нагласио, план је да Центар ради на идентификовању потреба привредних субјеката у погледу имплементације процеса дигиталне трансформације.
"Оснивању Центра претходило је потписивање Споразума о сарадњи на успостављању Мреже за дигиталну трансформацију привреде РС, који је закључен између Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво РС, Министарства привреде и предузетништва РС, Иновационог центра Бањалука, Њемачке организације за подршку и развој ГИЗ и Привредне
коморе РС, а којим је дефинисано да ће Комора основати Центар, као подршку привредним друштвима у процесу дигиталне трансформације", рекао је он.
Мирсад Јашарспахић, предсједник Привредне коморе ФБиХ, каже да је пандемија убрзала процес дигитализације у БиХ јер је и пословна заједница уочила предности које нуди пословање на дигиталним платформама и продаја робе и услуга путем мреже.
"Ако је ишта добро изашло из ове пандемије онда је то да смо сви увидјели колико је лакше и ефикасније радити на тај начин, и мислим да је то процес који је неповратан", рекао је он.
На опаску из извјештаја да је БиХ лоше оцијењена када су у питању квалитет интернета, лоше административне услуге и недостатак едуковане радне снаге, Јашарспахић каже да је његово искуство и искуство његових колега да постоје административни проблеми, попут недостатка дигиталног потписа, али да не примјећује да се било ко жали на спорост интернета или немогућност проналажења адекватне радне снаге.
Татјана Вучић, извршна директорица "Бит алијансе БиХ", каже да су и они у "Бит алијанси" радили истраживања везано за ову тему, али да још нису обрађени сви подаци. Међутим, како каже, уз помоћ Владе Швајцарске покренули су портал е-цоммерце на којем је подигнута платформа за картично пословање и онлине плаћање с највећим именима и брендовима у овој области.
"Меморандум о сарадњи смо потписали прошле године и цијелу годину смо радили на томе", рекла нам је Вучићева.
Иначе, и ЕУ у својим извјештајима о БиХ из године у годину истиче проблеме у дигитализацији, а дигитални потпис се истиче као један од озбиљних недостатака.
"Ниски ниво инвестиција, посебно у дигитализацију, негативно утиче на иновативност. Дигитализација је уопштено гледано на веома ниском нивоу у цијелој земљи. Упркос чињеници да је дигитализација веома значајна за цијеле индустрије и грађевински сектор, у индустријским политикама се не спомиње", наведено је у Аналитичком извјештају Европске комисије.
(независне)
Како су истакли, БиХ и Албанија дијеле задње мјесто, с тим да је Албанија, која има 43,9 поена нешто боља од БиХ, која има 43,3 поена од укупно 100 могућих поена.
Поређења ради, најбоље земље на свијету у овој области, попут САД, нордијских земаља, Канаде или Њемачке, имају између 70 и 75 поена. Најбоља је Данска, која има 78,46 поена, а најлошији је Хаити, са само 14,93 поена.
У овом истраживању бодоване су категорије попут доступности и брзине интернета, брзине трајања процедура и бирократија, приступа оспособљеним и стручним радницима, као и брзине приступа услугама које се нуде онлине.
Истраживање је, између осталог, показало и да је од земаља у регији у Албанији потребно свега пет дана за покретање бизниса, у Србији седам, у Словенији осам, Хрватској 20, а у Босни и Херцеговини чак 80.
Како је објашњено, ово истраживање урађено је сада јер је процјена да ће 2021. бити година у којој ће онлине бизнис почети знатно и убрзано да се развија, уз навођење да ће на свјетском нивоу 2023. године онлине трговина досећи ниво од 6,54 билиона долара, односно 6.540 милијарди долара, односно чак петину укупне продаје.
Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС, каже да би Центар за дигиталну трансформацију Привредне коморе РС, који је недавно основан, требало да олакша и убрза пословање на интернету, укључујући и интернет трговину.
"Центар као пословна подршка на пољу дигиталне трансформације радиће на унапређењу знања и вјештина запослених у привреди, пружајући консултантску подршку, промовишући и пружајући информативне и савјетодавне услуге у области дигиталне трансформације", рекао је он "Независним".
Како је нагласио, план је да Центар ради на идентификовању потреба привредних субјеката у погледу имплементације процеса дигиталне трансформације.
"Оснивању Центра претходило је потписивање Споразума о сарадњи на успостављању Мреже за дигиталну трансформацију привреде РС, који је закључен између Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво РС, Министарства привреде и предузетништва РС, Иновационог центра Бањалука, Њемачке организације за подршку и развој ГИЗ и Привредне
коморе РС, а којим је дефинисано да ће Комора основати Центар, као подршку привредним друштвима у процесу дигиталне трансформације", рекао је он.
Мирсад Јашарспахић, предсједник Привредне коморе ФБиХ, каже да је пандемија убрзала процес дигитализације у БиХ јер је и пословна заједница уочила предности које нуди пословање на дигиталним платформама и продаја робе и услуга путем мреже.
"Ако је ишта добро изашло из ове пандемије онда је то да смо сви увидјели колико је лакше и ефикасније радити на тај начин, и мислим да је то процес који је неповратан", рекао је он.
На опаску из извјештаја да је БиХ лоше оцијењена када су у питању квалитет интернета, лоше административне услуге и недостатак едуковане радне снаге, Јашарспахић каже да је његово искуство и искуство његових колега да постоје административни проблеми, попут недостатка дигиталног потписа, али да не примјећује да се било ко жали на спорост интернета или немогућност проналажења адекватне радне снаге.
Татјана Вучић, извршна директорица "Бит алијансе БиХ", каже да су и они у "Бит алијанси" радили истраживања везано за ову тему, али да још нису обрађени сви подаци. Међутим, како каже, уз помоћ Владе Швајцарске покренули су портал е-цоммерце на којем је подигнута платформа за картично пословање и онлине плаћање с највећим именима и брендовима у овој области.
"Меморандум о сарадњи смо потписали прошле године и цијелу годину смо радили на томе", рекла нам је Вучићева.
Иначе, и ЕУ у својим извјештајима о БиХ из године у годину истиче проблеме у дигитализацији, а дигитални потпис се истиче као један од озбиљних недостатака.
"Ниски ниво инвестиција, посебно у дигитализацију, негативно утиче на иновативност. Дигитализација је уопштено гледано на веома ниском нивоу у цијелој земљи. Упркос чињеници да је дигитализација веома значајна за цијеле индустрије и грађевински сектор, у индустријским политикама се не спомиње", наведено је у Аналитичком извјештају Европске комисије.
(независне)
