БАЊАЛУКА - Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић истакао је у интервјуу Срни да је Српска упркос изузетно тешкој години и борби са пандемијом вируса корона успјела да 2020. годину заврши позитивно када је ријеч о финансијама и давањима из буџета, нагласивши да је то чињеница и стварно стање које се мора реално сагледати, а не износити паушалне оцјене и критике.

"Желим да се дешавања у години иза нас не понове више никада и никоме. Издешало се све што се могло издешавати од пандемије, поплава, земљотреса. Улазимо у 2021. годину са више оптимизма и вјерујем да ћемо, најдаље половином године, моћи да се вратимо нормалном животу и редовним обавезама, а да 2020. заборавимо што је могуће прије", рекао је Вишковић.

Он је нагласио да је Република Српска у прошлој години уредно сервисирала све своје обавезе, нема дуговања према радницима, пензионерима, пољопривредницима, те да су сва социјална давања и све што се финансира из буџета уредно исплаћивано без дана закашњења.

"Остављам аналитичарима да оцијене шта смо радили и са колико успјеха, али молим да реално сагледају стање, јер кад слушате поједине медије и економисте који тврде да је све црно помислите да не вриједи ујутру уопште и устајати. Опозиција јесте ту да критикује и тако се боре за власт покушавајући тако нашим грађанима да изнесу што више лоших ствари како би се домогли власти. То је политика, али оно што је реално јесте да смо ми наше обавезе сервисирали редовно као да није било пандемије, а било је и направила је огромне пометње", рекао је Вишковић.

За здравстевни и реални сектор из буџета у 2020. издвојено 328 милиона КМ

Премијер Вишковић је навео да је Влада Српске из буџета у прошлој години издвојила 328 милиона КМ за помоћ здравственом и реалном сектору, а реални буџет је испод 2,5 милијарди марака.

"Када се на то дода скоро милијарду марака за Фонд ПИО и кредитна задужања дође се до буџета од три милијарде и шест стотина милиона КМ колико је био други ребаланс за 2020. годину. Неки стално потенцирају да здравствени сектор има дуговања што је тачно, а да ли се ко упитао који је то здравствени сектор у региону, Европи, Америци обезбиједио својим грађанима бесплатно здравствено осигурање од појаве пандемије до данас. Ниједна земља, осим Републике Српске то није обезбиједила и на то сам веома поносан.

У развијеном свијету, који наши људи доживаљавају као земље у којима тече мед и млијеко, нико вас ни не гледа ако немате здравствено осигурање. Можете пола дана да лежите на улици - нико вас не види, док у Републици Српској сви грађани од почетка пандемије нису имали обавезу да овјере здравствену књижицу, а уредно су добијали све здравствене услуге. То није џаба и то мора неко да плати а платиће Влада и институције из свог буџета", истакао је предсједник Владе Српске.

Говорећи о честим критикама на рачун дуга у здравственом систему од милијарду марака, Вишковић је рекао да је тај дуг у прошлој години смањен за више од 60 милиона КМ у односу на 2019.

"Све наше здравствене установе плаћале су порезе и доприносе у 2020, за разлику од неких претходних година. Нисам неко ко воли да прича о својим резултатима или успјесима, али некад дођете у позицију да морате да проговорите и о томе јер они који критикују знају само да критикују. Да ли се неко од њих пита шта би се десило да у протеклих пар година нисмо уложили више од милијарду КМ у наш здравствени систем, гдје би смјестили пацијенте у Бијељини, Зворнику, Бањалуци, Фочи, Источном Сарајеву, Требњу, Градишци, Приједору...", нагласио је Вишковић.

Наши љекари цијењени и признати у цијелом свијету, понос и хероји Српске

Он је истакао да га као човјека боли и вријеђа што не знамо да цијенимо оно што имамо, већ треба да дођу људи са стране и похвале оно што је урађено.

"Недавно су представници Свјетске здравствене организације посјетили Универзитетски клинички центар у Бањалуци и рекли да су очекивали да ће наићи на расуло и пустош, међутим десило се сасвим супротно - утврдили су веома позитивне ствари и констатовали да код нас могу нешто и да науче. Они су у свом извјештају, који није писала политика, ни СНСД, ни Влада Републике Српске, ни премијер, навели да су наша интерна одјељења у болницама у Добоју и Бањалуци, према резултатима прегледаних, примљених и опорављених пацијената, међу првим у Европи и то ми је саопштио нерезидентни представник УН. Наши грађани за то нису ни чули, јер очигледно не знамо да цијенимо и промовишемо своје", констатовао је Вишковић.

Он је навео да здравствени систем Републике Српске све вријеме пандемије пружа услуге и проводи процедуре исто као што то раде здравствени системи Словеније, Њемачке, Италије, Америке, Русије, Србије...

"Ми у Српској можемо само да чујемо критике и понављања да је здравствени сектор дужан милијарду КМ. Јесте дужан, али здравствени систем није произвођач, он не прави производ који може да прода и наплати, већ пружа здравствене услуге које су све квалитетније, обављају се у бољим, модернијим објектима, са савременом опремом и стручним кадром. Наш кадар чине људи који су признати, познати и цијењени од Америке до Бањалуке. Доктор Пеђа Ковачевић је стручњак који може сутра да добије посао на било ком континенту, Антонија Верхаз, Владо Ђајић, тим људи у Бијељини, Добоју, доктори браћа Марић у Фочи...

Ово не значи да некога издвајам или да умањујем значај било којег доктора којег имамо, јер већина њих од Требиња до Новог Града су стручњацима и морамо да им се поклонимо и скинемо капу. Они су понос и хероји Републике Српске, али упркос свему нађе се неко из опозиције и да себи за право да прича о здравственом систему. То је срамота. Ти људи су показали да знају да раде у најтежим условима, да се боре против вируса који је непознаница у свијету и то чине већ девет мјесеци непрекидно, без одмора", истакао је Вишковић.

Он је навео да су институције Републике Српске помогле здравственим радницима у смислу да ти људи ниједног момента нису били без потребне опреме и медицинског материјала и да су могли адекватно да реагују и пруже неопходне услуге грађанима.

"За све то је неко заслужан, а то су свакако здравствени радници и наше институције, на челу са Владом Републике Српске. Ово није хвала због хвале већ чињенице које се могу лако провјерити", рекао је Вишковић.

Српска није презадужена, јавни дуг 43 одсто БДП-а

На питање да ли је Република Српска презадужена и каква је економска ситуација, Вишковић је рекао да Српска није презадужена и да је њен јавни дуг 43 одсто бруто домаћег производа, укупни дуг 55,6 одсто, а законски лимит је до 60 одсто БДП.

Он је навео да се само у Републици Српској прича о наводној презадужености иако статистички подаци говоре другачије, те навео примјер Црне Горе која је прије кредитног задужења од 750 милиона евра били у задужењу већем од 120 одсто БДП.

"Направили смо многе објекте који остају нашој дјеци и нашим унуцима, нашој будућности. Наравно да смо морали да се задужимо када нисмо имали скоро ниједан објекат. Када разговарам са највећим противницима ове власти и поставим им само једно питање - да ли је Република Српска данас иста као прије десет година, све иједан одговор је исти - није.

И није иста, јер смо у сваком мјесту од Требиња до Новог Града саградили нешто ново, од школа, дворана, путева, мостова, улица, водовода, расвјете, болница, домова здравља, позоришта, спортских терена, излетишта... Ако хоћемо да градимо морамо и да се задужимо, јер сав тај новац иде у пројекте. Ми нећемо и не желимо да уводимо нове порезе, таксе, доприносе", истакао је Вишковић.

Премијер Српске је рекао да истини треба погледати у очи и бити реалан, те да је спреман да прими сваку добронамјерну критику. "Не мислим да је све што радимо одлично, увијек може боље и трудимо се да радимо боље за добробит грађана Републике Српске, јер Српска је наша домовина и свима нам је ваљда исти циљ да буде боља", рекао је Вишковић.

Гарантни фонд Српске једини оперативан у цијелом окружењу

Подсјетивши да је од почетка пандемије до данас 2.500 људи више запослено него што је изгубило посао, те да је то званични податак Завода за запошљавање, Вишковић је рекао да би неки критичари сигурно вољели да то није тако.

"У вријеме пандемије без посла је остало 21.000 људи, што је много, али је са друге стране 23.500 добило посао. Влада се ангажовала и помогла онима који су остали без посла. У 2019. години, преко Завод за запошљавање, за све оне који су остали без посла обезбијеђена помоћ у мјесечном износу од 400 до 900 КМ у зависности од година стажа коју примају од шест мјесеци до двије године. За те потребе у 2019. издвојили смо 11 милиона КМ, а у 2020, у вријеме пандемије, 24 милиона. Ми смо и у вријеме борбе са вирусом корона и издвајањем огромних финансијских средстава која нису била планирана пронашли начин да људима који су остали без посла помогнемо да преживе у том најгорем моменту", истакао је Вишковић.

Према његовим ријечима, Влада Српске, преко Завода за запошљавање, нуди и могућност самозапошљавање бораца, дјеце погинулих бораца, ратних војних инвалида.

"Износ помоћи за самозапошљавање је повећан за све категорије лица на 10.000 КМ, док је раније за борце било обезбијеђено 4.000 КМ, ратне војне инвалиде 6.000, а дјецу погинулих бораца 8.000 КМ. И то је један од начина да помогнемо људима да покрену неки свој посао. Такође, у буџету за 2021. годину планирали смо компензациони фонд од 90 милиона КМ, који раније није постојао јер није ни требао, а сада смо морали да га уградимо у буџет и резервишемо новац.

Имамо и Гарантни фонд од 238 милиона КМ који је направила Влада Републике Српске и то је једини фонд који је оперативан у цијелом окружењу, а посредством којег гарантујемо 70 одсто кредита који добије неки привредни субјект. Кредити износе од 50.000 до 400.000 КМ на седам година са грејс периодом од три године, а Влада из буџета гарантује 70 одсто кредита који узме привредни субјект. Када се узме у обзир још и оних 328 милиона које смо дали здравственом и реалном сектору то је више од 500 милиона и онда кажу да смо се кредитно задужили 600 милиона. Јесмо, али смо све дали за санирање посљедица пандемије у економији", појаснио је премијер Српске.

Он је навео само један податак, а то је да је за основне потребе дезинфекције и хигијене у основним и средњим школама у вријеме пандемије Влада имала непредвиђене трошкове који су мјесечно износили скоро пола милиона КМ.

"То је само један мали примјер наших ванредних издвајања, али упркос свему на крају 2020. године били смо у позицији да уплатимо и интервентну помоћ за наше општине погођене земљотресом, што је такође био непланирани издатак", подсјетио је Вишковић.

Српска прва увела брзе антигенске тестове, вакцине могуће крајем јануара

На питање када се може очекивати да вакцина против вируса корона стигне у Српску, премијер Вишковић је рекао да то не зависи од Републике Српске.

"Ми смо у програму Ковакс заједно са још 80 земаља, међу којима је и БиХ. Што се тиче Републике Српске, ми смо своје обавезе испунили, уплатили смо 100 одсто аванса за 400.000 доза вакцине за вакцинисање 200.000 грађана. Већа количина није дозвољено с обзиром да све земље у првој етапи могу рачунати да вакцинишу 20 одсто популације и ми то морамо поштовати. Испоруку очекујемо у другој половини јануара, а приоритет ће бити лица у старачким домовима, здравствени радници, полиција и људи који буду жељели да се вакцинишу", рекао је премијер Српске.

Он је нагласио да ће вакцинација бити на добровољној бази и нико никога неће натјерати да прими вакцину ако не жели.

Вишковић је у интервјуу Срни подсјетио да Српска упоредо ради и са руским произвођачима вакцине, додавши да је већ дошла обимна документација у вези са вакцином "Спутњик пет" која је преведена и достављена Агенцији за лијекове БиХ која треба да да сагласност.

"Нико у Републици Српској не сједи скрштених руку, активни смо учесници у томе од првог дана. Ми смо и међу ријетким у региону који су одмах у мају увели брзе антигенске тестове на вирус корона и од тог момента смо спасили здравствени систем, јер ниједан грађанин није могао да уђе у болницу док се не тестира, а резултати буду готови у року од десет минута. То је нешто што је Република Српска прва урадила и захваљујући томе није дошло до уношења вируса у здравствене установе", нагласио је Вишковић.

Предсједник Владе Српске изразио је увјерење да ће са појачаним обимом вакцинације, како то струка и најављује, вирус корона коначно бити иза нас, те очекује да се у првом полугодишту ове године свијет врати на период прије пандемије.

"У 2020. години сви заједно смо прошли кроз шта смо прошли и то не бих пожелио ни највећем непријатељу, али могу бити поносан на чињеницу како смо се носили са свим тим изазовима. Нико не може да ми приговори ни афере, ни криминал ни било какве лоповлуке, могу само да ме мрзе, али ја све њих који критикују волим јер су они грађани Републике Српске, људи су људи а нељуди су нељуди. Ја то тако и посматрам и људе дијелим само на добре и лоше без обзира одакле су, какво је њихово политичко опредјељење, које су нације или боје коже", рекао је Вишковић.

Он је нагласио да је поносан на снагу Српске и њених институција које свакодневно потврђују значај свог постојања и јединства. "То што кажем није политика, нити помодарство, то је живот и драго ми је да смо се тако понашали и одмах реаговали и за вријеме поплава, великих сњежних падавина, невремена, земљотреса и ево сада у вријеме пандемије. То је наша обавеза и ријетко желим о томе да причам јер је то саставни дио мог посла, али се показало да је веома значајно да имамо своје институције, да дјелујемо јединствено у свим тренуцима а посебно тешким и да будемо са нашим људима кад им је најтеже", рекао је Вишковић.

Он је нагласио да је пандемија још једном показала значај и снагу властитих институција и сигурно је да овакав исход на крају 2020. године не би био да оне не постоје.

"Ако би морали да чекамо да реагује неко са стране или са другог неког нивоа, много времена би требало да прође да дођемо до рјешења и пружимо помоћ нашим грађанима", закључио је предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

Нема будућности БиХ без договора и уважавања, протекторату мора доћи крај

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је у интервјуу Срни да БиХ оваква каква је данас нема будућности, нити ће је имати све док не буде међусобног уважавања, разговора и договора два ентитета и три конститутивна народа.

"Из ФБиХ стално покушавају да оспоре све што Република Српска ради и сваку њену идеју дочекују на нож. Све то личи на ситуацију као да треба да препливате Дрину са једном везаном руком и ногом и то је БиХ данас", констатовао је Вишковић.

Говорећи о плановима и раду Владе у овој години, Вишковић је рекао да би о томе лакше говорио да не живи у БиХ, наводећи да је често љубоморан на своје колеге, предсједнике влада држава које су државе, јер они имају овлаштења и одговорност за свој рад и нерад, док у БиХ премијери ентитета често одговарају и за ствари које не могу промијенити, нити на њих утицати.

"Имамо најсвјежији примјер да смо коначно, након 50 година, дошли у позицију да кренемо у реализацију пројекта Хидроелектране 'Горња Дрина' који је вриједан 500 милиона евра. Тај пројекат је од значаја за цијелу БиХ, али одмах је пола БиХ скочило да то заустави јер се пројекат ради у сарадњи са Србијом. Чак су 24 посланика из ФБиХ због тога поднијела и апелацију Уставном суду. Хоћу да будем легалиста и да вјерујем Уставном суду али на основу онога како су до сада радили и како су се понашали, морам да имам резерву. Да смо тај пројекат реализовали са Италијом, Аустријом, Њемачком ми би сигурно били најбоља влада али пошто је са Србијом одмах имамо проблем", истакао је Вишковић.

Он је навео и примјер градње аеродрома у Требињу, гдје се укључио и високи представник. "Због тог пројекта почео је да брине и Валентин Инцко, пола БиХ и, нажалост, добар дио Срба. Сви они покушавају да оспоре тај пројекат. Увјерен сам да ће многи скочити и постављати разна питања и када почне реализација аута-пута од Раче према Бијељини и онда се поставља логично питање како радити и направити резултате у таквим околностима", констатовао је Вишковић.

Он је оцијенио да Република Српска, упркос свему, ради и има резултате, али је увјерен да би они били далеко бољи и већи да нису присутна стална оспоравања из ФБиХ.

"Република Српска нема ништа против било кога, па тако ни против ФБиХ, нити се мијешамо у њихове одлуке. Ко је из Републике Српске поставио питање када је ФБиХ донијела одлуку да гради блок седам Термоелектране у Тузли и то на угаљ? Није нико. Да је то којим случајем урађено у Републици Српској то би био смак свијета. Тада би се дигли покрети и партије зелених, цијела Европа која иде на то да производња енергије из угља буде угашена до 2040. године. Ми из Републике Српске поштујемо ту одлуку ФБиХ, то је њихово, али шта год ми покушамо да урадимо из тог ентитета се скаче и стопира а куну се у БиХ. Питам се само у коју БиХ", рекао је Вишковић у интервјуу Срни.

Протекторати су изумрли давно, БиХ има будућнност ако се почне уважавати Српска и њене идеје

Он је констатовао да БиХ може да живи само као дејтонски уређена заједница два ентитета и три конститутивна народа, те на бази договора и уважавања, а све друго може довести до тога да нема БиХ.

"Република Српска жели да буде уважавана и нема ништа против БиХ. Ми сматрамо да БиХ не треба високи представник, јер је ово 21. вијек и протекторати су давно изумрли. Да ли смо ми толико неспособни да не можемо да сједнемо за сто и да се договоримо? Ја мислим да нисмо, да можемо и треба да разговарамо и рјешавамо проблеме без страног мијешања. Премијер ФБиХ Фадил Новалић и ја успјели смо да договоримо неколико веома важних ствари од деблокаде 'Електропреноса', поравнања ПДВ-а и коефицијента за поврат ПДВ-а и још доста тога. Нисмо наступали са националне стране, него као предсједници влада и све смо договорили", рекао је Вишковић.

Он је констатовао да БиХ може да има будућност, али оваква каква је сада не може.

"Преживјећемо ми, али сматрам да се беспотребно исцрпљујемо и патимо са овим надмудривањима из ФБиХ и сталним оспоравањем свега у Српској. То не води нигдје. Не знам зашто радимо сами против себе, зашто не почнемо да разговарамо, радимо, градимо, да ли заиста неко мисли да нас странци воле више од нас самих? Ако ми сами себе не волимо, неће нас ни други вољети, уважавати, поштовати и када то у БиХ коначно сви схвате можемо имати будућност. Без тога ћемо само тапкати у мјесту, ништа специјално се неће дешавати, а губимо драгоцјено вријеме, мјесеце и године", указао је Вишковић.

Он је рекао да не види зашто би некоме сметало што се гради у Српској, додавши да ауто-пут од Бањалуке до Добоја није власништво Срба, нити је забрањено другим народима да га користе, као што ни Србима није забрањено да користе ауто-пут Зеница-Сарајево.

"Ми треба да разговарамо, као што смо ми, премијери Српске и ФБиХ сјели и разговарали са предсједавајућим Савјета министара Зораном Тегелтијом и договорили заједничке пројекте и заједнички наступ према међуанродним финансијским институцијама. То је суштина свега, да радимо, да се договоримо ради будућности Републике Српске, ФБиХ и БиХ, као и свих наших грађана, а не да се оспорава било који наш пројекат из само њима знаних разлога", констатовао је Вишковић.

БиХ нема Централну банку, то је филијала неких страних банака

На питање да ли је потребно мијењати политику Централне банке БиХ с обзиром да постоје резреве које се чувају, а које би могле помоћи економији као и у свакој нормалној земљи што се ради, поготово у овим изазовним временима, Вишковић је рекао да БиХ уопште нема Централну банку, јер да има понашала би се другачије.

"Прије бих рекао да је Централна банка филијала неких страних банака у БиХ. То је једина Централна банка на свијету која за вријеме пандемије вируса корона није ништа урадила ни за привреду ни за грађане БиХ и тиме је све речено. Централне банке свих земља регије и свијета активно су биле укључене у борбу против посљедица пандемије, а подсјетићу да многе земље штампају своју валуту и без покрића. Огроман новац без покрића се улива у њихову привреду да би повећали ликвидност и јавну потрошњу, а ми у БиХ не користимо ни резерви које имамо", истакао је Вишковић.

Када се на то укаже, додао је Вишковић, из Централне банке кажу "не може, то би угрозило стабилност".

"Не знам смао како би вишкови угрозили стабилност. Ми ниједног момента нисмо тражили новац за буџете, већ за привреду. Зашто нису нашли за сходно да помогну реални сектор? И то кад питамо добијемо исти одговор - домаће банке имају довољо средстава. Имају, али је каматна стопа четири или пет одсто. Зашто се Централна банка, на примјер, није укључила и преузела трошак камата на себе, јер би то била огромна помоћ реалном и привредном сектору у оба ентитета. Људи би добили бескаматне кредите да набаве опрему, сировину, робу, да повећају ликвидност и на тај начин би наш БДП много брже растао него што расте, а економија БиХ би била много боље него што јесте", појаснио је Вишковић.

Он је рекао да Централна банка БиХ никоме не служи, осим Дојче банци зато што код ње чувају златне резерве.

ММФ поставио чисто политичке услове, не треба нам кредит са уцјенама

На питање да ли очекује да ће сутра бити постигнут договор са ММФ-ом о Писму намјере, Вишковић је оцијенио да се превише придаје пажње ММФ-у и тим преговорима, те да лично не очекује ништа од тог састанка.

"БиХ од 2016. године нема аранжман са ММФ-ом и ево преживјели смо. Дали су нам средства за брзо финансирање на почетку пандемије вируса короне и хвала им на томе, али услови које су сад испоставили немају везе са економијом, пандемијом вируса корона, нити са економским опоравком БиХ. То су чисто политички услови који иду ка томе да јачају неке имагинарне институције на нивоу БиХ. Један од услова је да Централна банка БиХ направи регистар рачуна свих физичких лица. Чему то служи и какве то везе има са вирусом корона и економијом БиХ. То је само јачање неке институције и њене надлежности која не служи ничему. Ми имамо тај регистар у нашем АПИФ-у већ двије и по године и ако се позивају на Закон о прању новца имају Сипу, Тужилаштво, Суд да им провјере нечији рачун, трансакцију и слично. То могу да ураде одмах", појаснио је Вишковић.

Један од услова ММФ-а је, навео је Вишковић, да се донесе закон о електронском потпису на нивоу БиХ, што, како каже, није проблем али и то условљавају да мора да буде једно сертификационо тијело на нивоу БиХ за издавање сертификата.

"Ми смо то одбили и не видим разлог зашто не могу да постоје два - ФБиХ да има свој, Република Српска свој што је у складу и са директивама ЕУ, а што они тврде да није. Предложио сам да пише само 'сертификционо тијело у складу са директивма ЕУ', али им ни то није прихватљиво, већ упорно само један. Неће писати један, не треба нам такав кредит ако ће нам неко постављати политичке услове", поручио је Вишковић.

Глас Српске