Шведска се суочава са великим порастом броја оболелих од коронавируса. Због недостатка медицинских капацитета помоћ су понудиле суседне државе Финска и Норвешка.

Стокхолм још мора формално затражити помоћ, како би се фински и норвешки медицинари укључили у борбу против заразе.

Здравствене власти у шведском главном граду досад су ангажовали све расположиве љекаре, али и војне снаге, како би се изборили с епидемијом, јавља "Фајненшл Тајмс", преноси "Јутарњи лист".

"Још нисмо примили службени захтев за помоћ, но видимо каква је ситуација у шведским болницама те смо спремни "да ускочимо", рекла је главна секретарка финског министарства за социјалну заштиту и здравство Кирси Вархила.

Њена норвешка колегиницца Мариа Јарман Бјерке новинарима је, пак, рекла како нордијске земље имају споразум о међусобној медицинској помоћи.

"Ако Шведска затражи помоћ, испунићемо тај захтев", изјавила је.

Шведска је током првог и другог таласа коронавируса имала значајно већи број заражених него сусједне Норвешка и Финска.

Неки то приписују 'прелибералном' моделу борбе против пандемије, који није укључивао готово никакве значајније рестриктивне епидемиолошке мјере у поређењу са "закључавањима" каква су била у остатку Европе.

Шведска је досад забиљежила око 1.400 умрлих од ковида 19 само током децембра. У Норвешкој је у истом раздобљу преминуло 100, а у Финској 80 особа.

Стокхолмска регија извијестила је како се тамошње болнице суочавају с врло великим проблемима, јер је 99 одсто кревета на одељењима интензивне неге пуно, а здравствени синдикати упозоравају да велики број здравствених радника отказује своје радне уговоре због раста заразе, хоспитализација и смртних случајева.

Тако је само на подручју метрополе отказ од почетка пандемије дало око 3.600 радника у здравству. Флуктуације у особљу уобичајене су, но шведски медији упозоравају како је то 900 отказа више него у истом раздобљу лани.

Ипак, чини се како Шведска још увек не намјерава тражити помоћ сусједа. Како је рекла директорка за приправност шведског Националног одбора за здравље и благостање Јохана Сандвал, ситуација у здравству је тешка и захтевна, али земља још увек са тиме може да се избори сама.

"Велики је притисак на јединице интензивне неге, али ово није акутна криза, можемо проширити своје капацитете" рекла је за Фајненшл тајмс чланица шведског Националног одбора за здравље и благостање Ирена Нилсон Карлсон.

Кључни човек стокхолмске регије за здравство Бјорн Ериксон рекао је ове недјеље како регија има још само један расположив кревет у јединицама за интензивну његу.

"То не може бити цјена нашег понашања, одлазака на пиће након посла, божићног шопинга или међусобних дружења, јер посљедице таквог понашања су страшне", истакао је.

Шведска је у међувремену пооштрила своје препоруке на националном и локалном нивоу, но још увек није донела јасне прописе, што је стратегија која наилази на одобравање већине становништва.

Ипак, влада лијевог центра ради на пандемијском закону који би био оквир за могуће затварање трговина и јавног превоза, но верује се да он неће ступити на снагу пре прољећа, закључује Фајненшал Тајмс, преноси "Јутарњи".

Агенције / Независне новине