БиХ у дефициту тежем од пет милијарди
Извоз из Босне и Херцеговине у првих десет мјесеци ове године мањи је за 11,2 одсто у односу на исти период годину дана раније.
У бројкама, извоз је у овој години износио осам милијарди и 595 милиона КМ, док је увоз био тежак 13 милијарди и 922 милиона КМ, што је за 14,8 одсто мање него у истом периоду лани.
Према подацима Агенције за статистику БиХ, у робној размјени БиХ са иностранством у десет мјесеци ове године покривеност увоза извозом износила је 61,7 одсто.
"Спољнотрговински робни дефицит БиХ од јануара до октобра износио је пет милијарди и 327 милиона КМ", казали су из Агенције за статистику БиХ.
Игор Гавран, економски аналитичар, сматра да је сасвим извјесно да је актуелна пандемија кључни фактор који је узроковао смањење и извоза и увоза, као што је и промјена околности у љетном периоду, између два таласа највеће кризе, омогућила привремени дјелимични опоравак економске активности и спољнотрговинске размјене.
"Иако се дио смањења увоза може сматрати позитивним када је ријеч о производима који конкуришу домаћим и за којима реално никад и нисмо имали потребе, нажалост значајан дио смањеног увоза односи се на репроматеријале које користе наши извозници и тиме одражава негативни тренд у извозно оријентираној производњи", казао је Гавран.
Додао је да бисмо детаљном анализом структуре ове размјене могли уочити позитивне помаке у појединим областима, али како каже, слика је неповољна и тек окончањем пандемије можемо очекивати поступни опоравак.
"Међутим, сам престанак пандемије неће бити довољан у свим секторима, већ ће бити неопходне и значајније мјере подршке надлежних власти", закључио је Гавран.
И Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе Републике Српске, каже да не чуди чињеница да су и извоз, али и увоз у БиХ за десет мјесеци мањи управо због самог утицаја вируса короне.
"Дошло је првенствено до пада тражње за нашим производима на нашим највећим извозним тржиштима", казао је Благојевић.
Додао је да је оно што нико не може предвидјети то до када ће трајати оваква ситуација и како се ће се у наредном периоду одвијати пословање привредних друштава.
"На пословање наших привредних друштава не утиче само епидемиолошка ситуација у БиХ, већ све оно што се дешава на нама најзначајнијим страним тржиштима", казао је Благојевић и додао да су неке земље увеле лоцкдоwн и строже мјере, што се директно одржава и на пословање наше привреде.
За десет мјесеци ове године, према подацима Агенције за статистику БиХ, извоз у земље ЕУ је износио шест милијарди и 268 милиона КМ, што је за 11,1 одсто мање него у истом раздобљу 2019. године, док је увоз износио осам милијарди и 467 милиона КМ, што је за 15,4 одсто мање него у истом раздобљу претходне године. Покривеност увоза извозом је износила 74 одсто.
"Највећи извоз, посматрајући по државама, БиХ је остварила према Хрватској, а затим према Италији и Њемачкој", истичу из Агенције.
У РС највише се увозе лијекови
Из Републичког завода за статистику РС кажу да је посматрано по групама производа, за десет мјесеци ове године највеће учешће у извозу из Републике Српске остварује електрична енергија са 215 милиона КМ, што износи 7,7 одсто од укупног извоза, док највеће учешће у увозу остварују лијекови, са укупном вриједношћу од 162 милиона КМ, што износи 4,4 одсто од укупног увоза.
Izvor: Nezavisne
У бројкама, извоз је у овој години износио осам милијарди и 595 милиона КМ, док је увоз био тежак 13 милијарди и 922 милиона КМ, што је за 14,8 одсто мање него у истом периоду лани.
Према подацима Агенције за статистику БиХ, у робној размјени БиХ са иностранством у десет мјесеци ове године покривеност увоза извозом износила је 61,7 одсто.
"Спољнотрговински робни дефицит БиХ од јануара до октобра износио је пет милијарди и 327 милиона КМ", казали су из Агенције за статистику БиХ.
Игор Гавран, економски аналитичар, сматра да је сасвим извјесно да је актуелна пандемија кључни фактор који је узроковао смањење и извоза и увоза, као што је и промјена околности у љетном периоду, између два таласа највеће кризе, омогућила привремени дјелимични опоравак економске активности и спољнотрговинске размјене.
"Иако се дио смањења увоза може сматрати позитивним када је ријеч о производима који конкуришу домаћим и за којима реално никад и нисмо имали потребе, нажалост значајан дио смањеног увоза односи се на репроматеријале које користе наши извозници и тиме одражава негативни тренд у извозно оријентираној производњи", казао је Гавран.
Додао је да бисмо детаљном анализом структуре ове размјене могли уочити позитивне помаке у појединим областима, али како каже, слика је неповољна и тек окончањем пандемије можемо очекивати поступни опоравак.
"Међутим, сам престанак пандемије неће бити довољан у свим секторима, већ ће бити неопходне и значајније мјере подршке надлежних власти", закључио је Гавран.
И Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе Републике Српске, каже да не чуди чињеница да су и извоз, али и увоз у БиХ за десет мјесеци мањи управо због самог утицаја вируса короне.
"Дошло је првенствено до пада тражње за нашим производима на нашим највећим извозним тржиштима", казао је Благојевић.
Додао је да је оно што нико не може предвидјети то до када ће трајати оваква ситуација и како се ће се у наредном периоду одвијати пословање привредних друштава.
"На пословање наших привредних друштава не утиче само епидемиолошка ситуација у БиХ, већ све оно што се дешава на нама најзначајнијим страним тржиштима", казао је Благојевић и додао да су неке земље увеле лоцкдоwн и строже мјере, што се директно одржава и на пословање наше привреде.
За десет мјесеци ове године, према подацима Агенције за статистику БиХ, извоз у земље ЕУ је износио шест милијарди и 268 милиона КМ, што је за 11,1 одсто мање него у истом раздобљу 2019. године, док је увоз износио осам милијарди и 467 милиона КМ, што је за 15,4 одсто мање него у истом раздобљу претходне године. Покривеност увоза извозом је износила 74 одсто.
"Највећи извоз, посматрајући по државама, БиХ је остварила према Хрватској, а затим према Италији и Њемачкој", истичу из Агенције.
У РС највише се увозе лијекови
Из Републичког завода за статистику РС кажу да је посматрано по групама производа, за десет мјесеци ове године највеће учешће у извозу из Републике Српске остварује електрична енергија са 215 милиона КМ, што износи 7,7 одсто од укупног извоза, док највеће учешће у увозу остварују лијекови, са укупном вриједношћу од 162 милиона КМ, што износи 4,4 одсто од укупног увоза.
Izvor: Nezavisne
