Данас је Свјетски дан срца
Свјетски дан срца обиљежава се сваке године посљедње недјеље у мјесецу септембру. Године 2012. усвојене су декларације о смањењу глобалног морталитета од незаразних хроничних болести за 25% до 2025. године, наводи се у саопштењу Института за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ).
Кардиоваскуларне болести одговорне су за готово половину смрти од хроничних незаразних болести, што их чини првим узроком смрти у свијету.
Обиљежавање Свјетског дана срца иницирала је Свјетска кардиолошка федерација, а циљ тог дана је информисати људе широм свијета да су кардиоваскуларне болести, укључујући срчане болести и мождани удар, водећи узрок смрти у свијету.
Оне су одговорне за 17,5 милиона смрти годишње, те је, како наводе стручњаци ИНЗ-а, потребно нагласити и истакнути шта сваки појединац може подузети како би превенисао и контролисао кардиоваскуларне болести, те смањио изложеност ризико факторима: употреба дуванских производа, неправилна прехрана и недовољно тјелесне активности итд.
Здравим животним стиловима може се избјећи најмање 80 посто пријевремених смрти од срчаних болести и можданог удара. Мале промјене у животним навикама, као што су правилна прехрана, тјелесна активност и престанак пушења, могу довести до побољшања здравља срца.
Употреба дуванских производа и пасивна изложеност дуванском диму годишње убијају шест (6) милиона људи и процјењује се да узрокују готово 10 посто кардиоваскуларних болести. Пасивна изложеност дуванском диму годишње убије 600.000 људи, а 28 посто од тог броја су дјеца.
У ИНЗ-у наводе и податак истраживања Свјетске кардиолошке федерације и Свјетске здравствене организације да је унутар двије године након престанка пушења ризик од коронарне срчане болести значајно је смањен. Петнаест година након престанка пушења, ниво ризика од кардиоваскуларних болести исти је као и код непушача.
Заједно с другим незаразним хроничним болестима, кардиоваскуларне болести придоносе сиромаштву, посебно у земљама ниског и средњег дохотка. Посљедично, кардиоваскуларне болести представљају велики терет за економије земаља.
Терет кардиоваскуларних болести МОЖЕ СЕ смањити. Важно је да сви почнемо дјеловати одмах, препоручује ИНЗ.
Посебно је важно водити рачуна о здрављу срца и превенцији кардиоваскуларних обољења у доба пандемије КОВИД-19, јер особе са хроничним кардиоваскуларним обољењима спадају у ризичне групе за оболијевање од КОВИД-19.
Институт за здравље и сигурност хране Зеница
Кардиоваскуларне болести одговорне су за готово половину смрти од хроничних незаразних болести, што их чини првим узроком смрти у свијету.
Обиљежавање Свјетског дана срца иницирала је Свјетска кардиолошка федерација, а циљ тог дана је информисати људе широм свијета да су кардиоваскуларне болести, укључујући срчане болести и мождани удар, водећи узрок смрти у свијету.
Оне су одговорне за 17,5 милиона смрти годишње, те је, како наводе стручњаци ИНЗ-а, потребно нагласити и истакнути шта сваки појединац може подузети како би превенисао и контролисао кардиоваскуларне болести, те смањио изложеност ризико факторима: употреба дуванских производа, неправилна прехрана и недовољно тјелесне активности итд.
Здравим животним стиловима може се избјећи најмање 80 посто пријевремених смрти од срчаних болести и можданог удара. Мале промјене у животним навикама, као што су правилна прехрана, тјелесна активност и престанак пушења, могу довести до побољшања здравља срца.
Употреба дуванских производа и пасивна изложеност дуванском диму годишње убијају шест (6) милиона људи и процјењује се да узрокују готово 10 посто кардиоваскуларних болести. Пасивна изложеност дуванском диму годишње убије 600.000 људи, а 28 посто од тог броја су дјеца.
У ИНЗ-у наводе и податак истраживања Свјетске кардиолошке федерације и Свјетске здравствене организације да је унутар двије године након престанка пушења ризик од коронарне срчане болести значајно је смањен. Петнаест година након престанка пушења, ниво ризика од кардиоваскуларних болести исти је као и код непушача.
Заједно с другим незаразним хроничним болестима, кардиоваскуларне болести придоносе сиромаштву, посебно у земљама ниског и средњег дохотка. Посљедично, кардиоваскуларне болести представљају велики терет за економије земаља.
Терет кардиоваскуларних болести МОЖЕ СЕ смањити. Важно је да сви почнемо дјеловати одмах, препоручује ИНЗ.
Посебно је важно водити рачуна о здрављу срца и превенцији кардиоваскуларних обољења у доба пандемије КОВИД-19, јер особе са хроничним кардиоваскуларним обољењима спадају у ризичне групе за оболијевање од КОВИД-19.
Институт за здравље и сигурност хране Зеница
