Извор: Семберија инфо

Од краја прошле године теку планови у нашој редакцији да посјетимо Доњу Чађавицу и у њој, чули смо, посебно мјесто у Семберији. Међутим, увијек нешто... Овогодишњи топли март као да нам је говорио: ,,Шта чекате?’’ Нисмо знали тачно мјесто али су нас, након скретања са магистралног пута Бијељина-Брчко водиле табле са натписом „Ранч“. Прво смо наишли на ,,њих четворицу’’. И то је био знак да паркирамо аутомобил. 



- Добар дан добри људи. Добро ми дошли. Ова четири магарца су мужјаци које су ми поклањали они који више нису имали потребе за њима. Углавном су то били овчари којима су ове животиње носиле све што овчарима треба у њиховом номадском животу. Ми смо одлучили да им обезбиједимо овај простор за испашу, одвојен од осталих магараца, да их хранимао, пазимо, евентуално лијечимо. И да уживамо у њиховом боравку на нашем ранчу“, дочекао нас је насмијани Дарко Грујић, човјек који стоји иза идеје и пројекта:,,Ранч Нирвана’’.



Прије обиласка ранча, као у нека давна времена, сједамо уз логорску ватру. 

Дарко нам прича колико је од малих ногу везан за животиње. Од ситних кућних љубимаца до, ево, данас читавог малог золошког врта. Грујићи су 1996. године доселили у Семберију са подручја Дрвара. Двадесет година послије, купили су имање у Доњој Чађавици и од тада, камен по камен, граде своје царство у природи.

- Имамо својих 18 дунума. Поред тога, обрађујемо још неких 70. Нешто плаћамо, а нешто су нам комшије дале да користимо. Углавном су то пашњаци на којима напасамо наше животиње. Имао сам велику жељу да живим на једном оваквом мјесту, које се налази у природи, гдје има разних животиња и, јако важно, гдје долазе људи. Ранч смо градили тако да он буде мјесто на које ће долазити људи, породице, дјечица и проводити вријеме у природи, са животињама. Некада сам се чудио дјеци у великим градовима која никада уживо нису видјела кокошку, патку, овцу..., а сада нам је комшилук препун такве дјеце“, говори за ,,Семберија инфо'' Дарко и наглашава како је Ранч ,,Нирвана’’ градио као мјесто окупљања људи. 



И његова жеља се испуњава. Честе су посјете, мањих или већих група, Дарку није толико важно. Важно је да има људи, смијеха и радости. За оне истраживачког духа, уређена је шумска стаза која води до прелијепог пашњака. Ова стаза, кроз нетакнуту храстову шуму, прича нам Дарко, причињава велику радост бројним стопалима навиклим на градски асфалт, а он ју је назвао  ,,стаза магараца’’.



- Одувијек сам имао жељу да посједујем ранч. А какав је ранч без коња или магараца? Тако да сам, најприје, купио женку и мало магаре, а потом још неколико. И још неколико. Негдје на том путу, дошла је идеја узгоја магарица, због њиховог веома љековитог млијека. Желио бих истаћи, да све што сам са својом породицом подигао, овдје у Доњој Чађавици, нема за циљ никакву велику комерцијализацију. Мој отац је пчелар. Живимо од продаје пчелињих производа и магарећег млијека. Све остало на нашем ранчу је бесплатно. Живио сам у граду 20 година, у његовом бетону, стаклу и челику. Тражио сам и, ево, нашао свој комадић раја на земљи гдје сам, заиста, срећан човјек. Заборавили смо колико је среће у томе да смо сви у породици на окупу, здрави и срећни. А, овај ранч је мјесто гдје можемо да живимо, управо, тако“, надахнуто је говорио наш домаћин, водећи нас стазом кроз шуму.



Гдје год смо погледали по ,,Нирвани’’, све је било беспријекорно чисто. На ранчу је много посла, али Дарко је пронашао свој ритам. Сваки дан је распоредио тако да има времена и за посјетиоце, и за уређење штала и храњење животиња, па његове животиње ујутру редовно имају чисту шталу, а навече лијежу пуних стомака.

- Потребно је често бити близу животиња, играти са са њима, мазити их, бити уз њих. Све, како би се навикле на људе, како би биле питоме када дођу дјеца. Близина са магарцима олакшава ми и мужу магарица, јер буду јако мирне. Што се тиче магарећег млијека, људи су, углавном, упознати да једна магарица дневно не може дати велике количине млијека, тек негдје око 0.3 литра. Млијеко је изузетно здраво, а чињеница да узгајамо магарце у оваквом окружењу и да их хранимо природном храном, помогла нам је да немамо никаквих проблема са пласманом“, рекао је за портал „Семберија инфо“ Дарко Грујић, појашњавајући корисно дјеловање магарећег млијека код лијечења плућих болести (астме, бронхитиса, хрипавца, сувог кашља, великог магарећег кашља/хрипавца, упале плућа...), те да млијеко јача имунитет, побољшава раст и развој дјеце, рјешава бројне дерматолошке проблеме и још много тога.



Подсјећамо, на ранчу има апи-комора.
Разлог више да посјетите ово чаробно мјесто и уживате, као што и Грујићи уживају.

Пчеле царују у селу без иједног становника

Старији Грујић-Слободан, Дарков отац, бави се пчеларством више од 20 година. Преко зиме и до завршетка багремове паше, његових више од 150 друштава борави на ранчу у Доњој Чађавици. Након врцања багремовог меда у Семберији, његове пчеле одлазе на пут дуг 400 километара, у Босанско Грахово, село Радловићи, у нетакнуту природу. Радловићи тренутно немају ни једног становника. То је терен који ничим није загађен. Ништа се не пршће, не баца се вјештачко ђубриво. Нема фабрика у близини које загађују. Нема саобраћаја, што значи да нема ни издувних гасова... Осим меда, Грујићи производе и продају и друге пчелиње производе, а проблема са пласманом никада нису имали.

​

Видра је понос ранча

Дарко воли да прича приче. Сваки кутак његовог ранча има своју причу. Свака животиња, такође. Одакле је дошла, како и гдје је живјела, како се понаша... Поменуо је и како је дошао и до свога коња. Прелијепу причу о путу романијског ждребета до семберских пашњака, оставићемо да вам Дарко исприча када га посјетите. Видра је, свакако, понос овог ранча и његовог власника.