Почетком јуна Графички студио „Пиксел“ ће обиљежити четири године рада и постојања.  С обзиром на то да смо већ представљали у нашим новинама оно што ради Борјан Дивљановић, дипломирани инжењер графичког дизајна, оснивач и власник овог студиа, занимљиво ће бити да од Борјана чујемо шта се то све догодило у његовом и у раду овог студија у протекле четири године и каква је будућност графичког дизајна на нашим просторима.

-Графички студио „Пиксел“, колико знам, први је графички студио ове врсте у Бијељини. Наравно, овим послом баве се људи и у Тузли, Бања Луци и Сарајеву. Наш концепт је заснован на дигиталној технологији, али је на првом мјесту графички дизајн. Ми увијек, у почетку, преузимамо послове који нису ничим дефинисани, без припреме, без најједноставнијег лога. То је једна група наших клијената. Друга група наших клијената су веће фирме, које имају неке маркетиншке потребе. Ми смо ту више у некој бек - ап варијанти, јер рјешавамо захтјеве клијената који се тичу објава на мрежама, припрема за сајтове, брошуре, за сајмове, за одређена ребрендирања. Већ једанаесту годину радим у Семберији, бар што се тиче графичког дизајна, а када узмем у обзир факултет, то је већ неких петнаест до шеснаест година. Када се осврнемо на стање од прије десет или пет година, видјећемо огромне позитивне промјене. У Бијељини су клијенти постали свјесни значаја овог посла, поготово у посљедње двије године“.
Дивљановић каже да ће пандемија вируса корона значајно успорити неке пословне и маркетиншке послове и процесе, али свјесност о самом графичком дизајну и маркетингу је већ на неком високо израженом нивоу.

- Ми смо у Бијељини препознатљиви и по пројектима визуелних комуникација  за неке веће објекте. Тренутно радимо на највећем тржном центру у БиХ, БЦЦ Сарајево, чији је власник „Бинго“. Радили смо за Бинго сити центар Тузла, а између та два посла радили смо за Клинички центар Бања Лука пројекат који се односи на визуелне комуникације. То је неки посао који је специфичан и мало ко обавља такве послове у БиХ. Конкурисали смо за пројекте у Црној Гори и Србији. У питању је посао који се тиче и архитеката, али и графичког дизајна. У том пољу, или то одраде архитекте, или ангажују наш студио. Ми пуно улажемо у чисту дигиталну технологију. То је наш избор и у тој области смо ажурни. Једна од првих графичких  дигиталних машина те врсте, која је међу првима дошла у БиХ, била је код нас прије три године. Касније смо и ту машину замијенили новом машином. То је сегмент у који ми улажемо. Прије кризе пандемије вируса корона ми смо инвестирали, дакле, у опрему, иако инвестирамо средства и у раднике“.

Борјан каже да у овом послу креативност, прије свега другог, долази до изражаја.

-Ово је бранша у којој се у људе улаже дуго и дугорочно. У овом послу, да би људи послије могли почети радити самостално, морају провести двије до три године. Тако је и у другим браншама. Цијени се и поштује искуство. Некад треба знати читати мисли људима. Дођу често и не знају, заправо, шта хоће. Уз дуг и конструктиван разговор, уз навођење примјера, трендова, ви ћете клијентима отворити видике и они ће након тога равноправно са вама учествовати у разговору и у креирању те идеје. Сваки клијент највише зна о свом послу, а ми му помажемо да уобличи своју замисао и своју идеју. Сарадања са нама постаје дугорочна и након тога клијенти остају са нама годинама у контакту“.

Борјан мисли да будућност у овом послу постоји. Није ту битан велики простор, јер се ради о послу на дуже стазе, тако људи постепено улазе у све ово и постепено се развијају. Неки у том послу напредују, помјерају се на љествици и то је процес који иде прилично споро.

Дивљановић каже да је у контакту са матичним факултетом у Новом Саду, истичући да је у прошлој години предузеће ,,Мојић” донирало један ласерски уређај за сјечење и гравирање Факултету техничких наука у Новом Саду.

- За ову браншу немамо кадар на нашим факултетима. Некада је Слобомир П универзитет школовао  инжењере графичког дизајна. Сада нам је у том смислу најближи Нови Сад. Временом очекујемо да ће нам добри и креативни кадрови стићи из тог правца. Уз помоћ аустријских компанија, предузеће ,,Мојић” и ми, на неки начин, отворили смо врата студентима који ће једног дана, ми се надамо, вратити у Бијељину. Сваки нови дан за нас је нови изазов. Нове идеје се добијају од клијената, кроз разговор с њима, а што се тиче нових технологија са запада, оне нам стижу са закашњењем од годину или двије“, каже Борјан Дивљановић, истичући да графички дизајн, веб и графичко инжењерство имају велику перспективу у смислу будућег континуираног развоја.

Семберија инфо