У засеоку Гленџићи, смјештеном између два семберска села, Доње Чађавице и Градца, гдје се шљивици смјењују са лијепо уређеним сеоским имањима, Гоја Максимовић (80) на свом имању још увијек бере и користи коприву, као средство за сузбијање пламењаче на парадјзу. Гоја каже да од малих ногу познаје љековита својства младе коприве, која се некада пуно више користила и као храна и као лијек.

„У народу коприву препознајемо као жару, јер је у стању да вас ожари и направи пликове на кожи. Убрану жару накиселим у некој посуди и она ће у води одлежати три до четири дана. Након тога ћу је користити за сузбијање пламењаче на парадјзу. Жара се може и кувати. Некада су од жаре на селу припремали чорбе, укувавали пите, чајеве смо пили, јер садржи пуно калција, жељеза, магнезија, фосфора. Жара садржи и витамине. Осушену жару чувам у папирним кесама. Од ње се припрема и сок. Кувала сам жару као додатак уз храну прасићима, за бржи развој и поправљање апетита. Рођена сам у Богутовом Селу, али већ шездесет година живим у Гленџићима. Имам петоро унучади од кћерке и сина, имам и праунучад“, каже Гоја Максимовић, истичући да се некада на селу пуно више пажње посвеживало коприви и другом љековитом биљу.
 
(Семберија инфо)