Међу ријеткима који су се са привременог рада у Аустрији, како каже, на вријеме, још прије двадесетак година, са супругом и дјецом из школске клупе, вратио у свој завичај је Жарко Божић, металостругар, власник Занатске радње „Божић“ која се бави израдом свих врста зупчаника, машинских елемената широког спектра, дијелова за прехрамбену, месну, пољопривредну, грађевинску и рударску механизацију.

Већ шеснаест година Божић успјешно сарађује са пословним партнерима из БиХ и Хрватске, Жупање, Винковаца, Осијека и других хрватских градова.
 
Док млади људи масовно одлазе из БиХ или се припремају за тај корак, Божић за портал Семберија инфо каже да се његова породица одлучила на повратак и на развијање посла у Бијељини.
 
- Млади који немају осјећај према завичају и прецима, пуно теже пролазе у животу. Отишао сам, прво у Словенију, након тога и у Аустрију, с превасходним циљем, да се вратим што прије. Као четврто дијете, из сиромашне породице, рано сам отишао у Словенију. Данас моји синови, Саво и Бојан, раде са мном на истом послу, али, овдје, у завичају. Живимо на селу, имамо сасвим довољно за пристојан живот. Старији син Саво је завршио машинство у Новом Саду и магистрирао је. Млађи син Бојан је машинбравар. Имамо још тројицу запослених радника“.
 
Божић каже да је имао изузетно јаку вољу и жељу да зарађени новац инвестира у неки конкретан пројекат у свом завичају. Он истиче да је сваки почетак тежак, али да се уз пуно рада и одрицања могу постићи резултати.
 
-Наша ужа специјалност су зупчаници. За то је неопходно знање и велико искуство. За ово што радимо међу првима смо у БиХ. Нема зупчаника који ми не можемо израдити. Реклама нам у овом послу није неопходна, јер су нам наручиоци послова најбоља реклама. Нама су неопходни металостругари, оператери на ЦНЦ машинама и глодачи. Ова занимања нису неопходна само у мојој радњи, већ и у другим  фирмама из ове бранше. Моја велика срећа је што је старији син Саво завршио Машински факултет у Новом Саду и што говори два страна језка. Млађи син, машинбравар, такође се одлично уклопио у овај посао. Код мене радници раде по петнаест, двадесет година непрекидно“.
 
Жарко Божић, као послодавац, занимљив је и по томе што своје раднике сваке године, уочи Божића, дарује малим дукатом, док им за десетогодишњицу рада дарује велики дукат. Своје синове на вријеме је припремио за живот, учећи их радним навикама. Када је старији син Саво завршавао факултет, обећао му је аутомобил. Међутим, у међувремену су у Новом Саду пронашли половну машину за израду великих зупчаника. Син се није двоумио. Рекао је оцу да ће та машина зарадити нови аутомобил и тако је и било.
 
-Човјек сам себе гради и изграђује. Невоља човјека окали и прекали. Наша приврженост завичају и повратак су се показали као исправан потез. Својим синовима често кажем да, када за то дође вријеме, дијеле новац од зараде, а да не дијеле фирму. Посла има и овдје, али треба да постоји поштовање и велика одговорност према послу“, каже Жарко Божић, који од старијег сина већ има два унука, а очекује да ће их бити још.
 
Каже да би волио да и унуци буду машинци.
 
портал Семберија инфо (Љ.Љубојевић)