ШАМПИОН: МИРИСИ И УКУСИ ТРАДИЦИЈЕ
Прије 12 година брачни пар Тања и Раде Вуковић отворили су национални ресторан ,,Шампион“ у чијој понуди су јела испод сача. Кажу, најбољи дио њиховог посла је када виде задовољство на лицима људи док једу храну коју су припремили на традиционалан начин.
Тања (39) и Раде (41) у браку су од 2005. године. Поносни су родитељи четворо дјеце, а управо их је ширење породице подстакло да размишљају о покретању посла који ће им омогућити да радом створе потребна средства за егзистенцију. До уласка у угоститељске воде бавили су се потпуно другачијим пословима. Тања је по занимању комерцијални техничар, Раде машински техничар, обоје су радили у својој струци. Посебно изражену жељу за покретањем приватног посла имао је Раде, па је он и ,,кривац“ што имају ресторан.
-Случајно, приликом једног одласка у Сарајево, за око ми је запео натпис ,,пите испод сача“ и истог тренутка сам помислио да бих и ја у Бијељини могао да отворим такав објекат’’, прича Раде, иначе рођени Височанин.
У Бијељину је, са родитељима и сестром, дошао 1993. године, а док нису дошли у срце семберске равнице били су у Београду, Новом Саду и Бања Луци.
Тања је рођена Бијељинка, а, као и Раде, одрасла је у породици у којој су је научили да трудом и радом може да изгради живот какав жели.
-И Раде и ја од самог почетка заједничког живота били смо спремни да засучемо рукаве и вриједно радимо како би себи и својој дјеци створили бољи живот. Раде је добио идеју и визију за отварање ресторана у ком би нудили храну припреману на традиционалан начин. Покренули смо посао и промијенили породичну ситуацију’’, прича Тања.
Локал су отворили 2008. године недалеко од центра града, на углу Мајевичке и Улице Милоша Обилића. На том мјесту били су годинама, сада је ту саграђена стамбена зграда, а они су се премјестили нешто ниже у Мајевичку улицу, на број 156. Од 2010. године мирисна и укусна јела испод сача суграђанима нуде и у локалу код Зелене пијаце, у Улици Милоша Цтрњанског бб. Традиционални начин припремања хране претворили су у породични посао. Дио тима сада је и Радетова сестра, а и родитељи су ту увијек кад затреба.
-Дјеца, такође, воле да дођу и помажу. Уживају да ставе кецеље и капе и да им задамо неки задатак. Посебно двоје старијих, Софија (14) и Урош (13), али интересовање постоји и код Јане (11), те 5-годишње Нађе. Свјесни су да је то породични посао, па дају свој допринос сходно узрасту’’, каже Раде, а Тања додаје: ,,Мали су, али изненаде нас како у послу буду велики.“
Шта се крије испод сача?
Прије неколико деценија готово свака породица имала је властити сач испод којег би свакодневно пекли хљеб, те пите и друга јела. Године су прошле, вријеме је учинило своје, одрасло се, промијенило мјесто и начин живота. Међутим, колико год времена прошло, ти мириси и укуси остају у сјећање урезани и не пролазе. Тања и Раде Вуковић заједничким снагама остварују да многи и данас могу да осјете укусе и мирисе дјетињства и родног краја. Не само људи који живе у Бијељини, него и многи који дођу са стране, те наши људи који живе расути по свијету, а повремено дођу у завичај.
Овај вриједни брачни пар каже да је најбољи дио њиховог посла када виде задовољство на лицима људи док једу храну коју су припремили на традиционалан начин.
-Ја то задовољство највише осјетим када ми људи, који су код нас јели, кажу како их враћамо у дјетињство, када су им храну припремале њихове маме и баке’’, каже Раде за портал Семберија инфо.
Како подсјећа, огњишта су некада била средишта кућа, мјеста на којима се, уз припремање јела, разговарало и дружило, а сач је отхранио многе генерације током историје, те је због тога стекао такав култни статус.
У ресторану ,,Шампион“ храну припремају полако и с љубављу. Под сачем се свакодневно нађу пите и то бурек, сирница, зељаница, кромпируша, тиквењача, а поред сланих имају и слатке пите, затим телетина и пилетина, а четвртком и димљене буткице, петком прасетина, недјељом јагњетина. Понуду, у зависности од тога које је доба године, проширују, па се на јеловнику неријетко нађу и разне чорбе.
-Тајна савршено припремљеног јела испод сача је у квалитетним намирницама, а и данас су иста основна правила која су за припрему хране на овај начин савладали наши преци. Дакле, важно је запалити ватру, те пустити да сагори и претвори се у жар. Затим се стави храна и поклопи звоном по ком се поспе жар, али не преобилно. Зато треба у једном ћошку стално одржавати ватру, како би жара било докле год се јело пече’’, појашњава Раде за портал Семберија инфо, наглашавајући да се ни на један други начин мириси и укуси различите хране (поготово меса и поврћа) не сједињују тако складно као кад су припремљени под сачом.
А умора, напора и тешких дана, кажу Вуковићи, има као и у сваком другом послу. Међутим, њихова је предност у заједништву, а мотивација у остварењу идеје и жеље да се сачува традиција.
портал Семберија инфо (М.Решидовић)
Тања (39) и Раде (41) у браку су од 2005. године. Поносни су родитељи четворо дјеце, а управо их је ширење породице подстакло да размишљају о покретању посла који ће им омогућити да радом створе потребна средства за егзистенцију. До уласка у угоститељске воде бавили су се потпуно другачијим пословима. Тања је по занимању комерцијални техничар, Раде машински техничар, обоје су радили у својој струци. Посебно изражену жељу за покретањем приватног посла имао је Раде, па је он и ,,кривац“ што имају ресторан.
-Случајно, приликом једног одласка у Сарајево, за око ми је запео натпис ,,пите испод сача“ и истог тренутка сам помислио да бих и ја у Бијељини могао да отворим такав објекат’’, прича Раде, иначе рођени Височанин.
У Бијељину је, са родитељима и сестром, дошао 1993. године, а док нису дошли у срце семберске равнице били су у Београду, Новом Саду и Бања Луци.
Тања је рођена Бијељинка, а, као и Раде, одрасла је у породици у којој су је научили да трудом и радом може да изгради живот какав жели.
-И Раде и ја од самог почетка заједничког живота били смо спремни да засучемо рукаве и вриједно радимо како би себи и својој дјеци створили бољи живот. Раде је добио идеју и визију за отварање ресторана у ком би нудили храну припреману на традиционалан начин. Покренули смо посао и промијенили породичну ситуацију’’, прича Тања.
Локал су отворили 2008. године недалеко од центра града, на углу Мајевичке и Улице Милоша Обилића. На том мјесту били су годинама, сада је ту саграђена стамбена зграда, а они су се премјестили нешто ниже у Мајевичку улицу, на број 156. Од 2010. године мирисна и укусна јела испод сача суграђанима нуде и у локалу код Зелене пијаце, у Улици Милоша Цтрњанског бб. Традиционални начин припремања хране претворили су у породични посао. Дио тима сада је и Радетова сестра, а и родитељи су ту увијек кад затреба.
-Дјеца, такође, воле да дођу и помажу. Уживају да ставе кецеље и капе и да им задамо неки задатак. Посебно двоје старијих, Софија (14) и Урош (13), али интересовање постоји и код Јане (11), те 5-годишње Нађе. Свјесни су да је то породични посао, па дају свој допринос сходно узрасту’’, каже Раде, а Тања додаје: ,,Мали су, али изненаде нас како у послу буду велики.“
Шта се крије испод сача?
Прије неколико деценија готово свака породица имала је властити сач испод којег би свакодневно пекли хљеб, те пите и друга јела. Године су прошле, вријеме је учинило своје, одрасло се, промијенило мјесто и начин живота. Међутим, колико год времена прошло, ти мириси и укуси остају у сјећање урезани и не пролазе. Тања и Раде Вуковић заједничким снагама остварују да многи и данас могу да осјете укусе и мирисе дјетињства и родног краја. Не само људи који живе у Бијељини, него и многи који дођу са стране, те наши људи који живе расути по свијету, а повремено дођу у завичај.
Овај вриједни брачни пар каже да је најбољи дио њиховог посла када виде задовољство на лицима људи док једу храну коју су припремили на традиционалан начин.
-Ја то задовољство највише осјетим када ми људи, који су код нас јели, кажу како их враћамо у дјетињство, када су им храну припремале њихове маме и баке’’, каже Раде за портал Семберија инфо.
Како подсјећа, огњишта су некада била средишта кућа, мјеста на којима се, уз припремање јела, разговарало и дружило, а сач је отхранио многе генерације током историје, те је због тога стекао такав култни статус.
У ресторану ,,Шампион“ храну припремају полако и с љубављу. Под сачем се свакодневно нађу пите и то бурек, сирница, зељаница, кромпируша, тиквењача, а поред сланих имају и слатке пите, затим телетина и пилетина, а четвртком и димљене буткице, петком прасетина, недјељом јагњетина. Понуду, у зависности од тога које је доба године, проширују, па се на јеловнику неријетко нађу и разне чорбе.
-Тајна савршено припремљеног јела испод сача је у квалитетним намирницама, а и данас су иста основна правила која су за припрему хране на овај начин савладали наши преци. Дакле, важно је запалити ватру, те пустити да сагори и претвори се у жар. Затим се стави храна и поклопи звоном по ком се поспе жар, али не преобилно. Зато треба у једном ћошку стално одржавати ватру, како би жара било докле год се јело пече’’, појашњава Раде за портал Семберија инфо, наглашавајући да се ни на један други начин мириси и укуси различите хране (поготово меса и поврћа) не сједињују тако складно као кад су припремљени под сачом.
А умора, напора и тешких дана, кажу Вуковићи, има као и у сваком другом послу. Међутим, њихова је предност у заједништву, а мотивација у остварењу идеје и жеље да се сачува традиција.
портал Семберија инфо (М.Решидовић)
