Од марта 2017. године, када је и званично Фабрика за производњу проточних цријева за аутомобилску индустрију „Сеп“ из Љесковца код Бијељине промијенила власника и ушла у састав њемачке компаније „Pass“, нови власник је за непуне двије године у ову фабрику инвестирао око 17 милиона евра.
​
Бијељински „Pass“ у три новоизграђене производне хале израђује дијелове за реномиране аутомобилске брендове, као што су „BMW“, „Форд“, „Цитроен“, „Фиат“.
 
Радо Малетић, директор фабрике „Pass“ у Љесковцу, каже да ни он није вјеровао које димензије ће добити ова пословна прича у којој њемачки пословни партнер игра главну улогу.
 
-Од осамдесетак запослених у фабрици „Сеп“, дошли смо до 800 запослених радника. За двије године удесетостручен је број радника. У прошлој години завршена је изградња нове производне хале, површине 11.000 метара квадратних. Ту су машине, вриједне појединачно, више од милион евра. Њемачка фирма „Pass“ у Пољској егзистира око 28 година. И у Пољској се мијењају прописи и услови пословања, тако да није искључено ни то да за непуних пет година ми, овдје у Љесковцу, дођемо до цифре од 3.000 радника. Ни то није немогуће, нити је неизводљиво. Уз новоизграђену производну халу, имамо обезбијеђен простор за изградњу још једне хале, површине око 13.000 м2. У међувремену смо изградили и нову управну зграду, површине 1.600 м2, у коју ћемо уселити крајем јануара. Од локалних, ентитетских и државних власти очекујемо само тек толико, да нам не постављају административне препреке и баријере и да нам дозволе да радимо“.
 
Малетић каже да се многа рјешења и одлуке морају доносити брже и ефикасније, како би се избјегла сувишна папирологија.
 
- Производимо за комплетну аутомобилску индустрију у Европи и за бројне друге државе на другим континентима. Првобитни план њемачког власника је био да трећину капацитета пресели из Пољске у Бијељину. Како сада ствари стоје, није искључено да ћемо за неколико година утростручити производне капацитете у овој фабрици. Тренутно постепено инсталирамо машине и опрему у великој хали. Примили смо и одређени број радника којима је остало пет до шест година до пензије, јер се брзо уклапају у производни процес. Радимо у четверобригадном систему. И радничка менза је већ постала претијесна за оволики број радника. Овдје се може солидно зарадити, око 1.000 КМ, уколико радник хоће да ради и уколико хоће да постигне норму“, каже Малетић, истичући да се „европски снови могу сањати и у завичају“, јер су трошкови живота у Европи знатно већи, а радници у овом случају нису одвојени од породица и фамилија.
 
портал Семберија инфо (Љ.Љубојевић)