МИЛЕНКО МАКСИМОВИЋ, ДИРЕКТОР ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ "МИХАИЛО ПУПИН’’ О ПОРОДИЦИ, ЖИВОТНИМ ПУТЕВИМА И ПЛАНОВИМА ГОВОРИ ЗА ПОРТАЛ "СЕМБЕРИЈА ИНФО''.

Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?
Највећи успјех је моја породица. Кћерка и супруга дају ми снагу да у тешким тренуцима будем што јачи. Поред пословног ангажмана, успјехом сматрам и када могу некоме да помогнем, у тешким тренуцима дам савјет или пружим конкретну помоћ како би пребродио тешкоће. Такве успјехе сматрам истински вриједним.
 
Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао?
Као и свако дијете имао сам много жеља, а једна је била да  радим у лабораторијама и да се бавим фармацијом, док сам у  неким фазама  размишљао и о просвјетном раду. Послије завршене гимназије, уписао сам се на Факултет техничких наука - департман за саобраћај, стекао звање дипломираног инжeњера - мастер, али путеви су ме усмјерили у Техничку школу „Михајло Пупин“.
 
Која књига, филм или представа су на Вас оставили утисак последњих година?
Књига којој се увијек радо враћам је аутобиографија Михајла Пупина. Од пашњака до научењака говори о успонима и падовима, срећи и туги, и може многима, као и мени, послужити као путоказ ка успјеху. Пупин нас је задужио као научник,  професор, књижевник и доброчинитељ, а његов животни пут је покушај  да се открије тајна свјетлости. Као директор Техничке школе ову књигу најчешће и поклањам ђацима који су успјешни на такмичењина, како би се надахнули човјеком који  је свјетост дефинисао као духовну категорију, те тако освијетлили духовношћу и свој будући пут науке и технике за коју су се опредијелили.
 
Постоји ли хоби или неко друго интересовање којом посвећујете слободно вријеме?
Слободно вријеме настојим да што више проведем са породицом. Рекреативно се бавим спортом, највише одбојком. Један од дугогодишњих хобија ми је пчеларство, а посебно задовољство ми причињава рад у властитом пчелињаку.
 
Шта би по Вашем мишљењу требало унаприједити у Бијељини?
Са аспекта професије сматрам да град Бијељина, као и други већи градови мора имати јавни градски саобраћај, мрежу покривености јавним линијским градским аутобусима како у граду, тако и у приградским насељима, пјешачку зону у централном дијелу града, више садржаја за најмлађе. Треба утицати на промјену свијести у погледу одрживог развоја и екологије: са аспекта привреде мислим да имамо потенцијала, и да треба привући што више страних инвеститора, а у вези са  пољопривредом треба дати сигурну цијену за квалитет и бенефит пољопривредницима.
 
Како Семберију и Бијељину видите у будућности?
Надам се да ће наша Бијељина бити  један модеран, савремен град будућности,  гдје ће млади моћи развити своје потенцијале и  живјети по свјетским стандардима. Треба унаприједити здравствену заштиту и бригу о старим лицима, те пружити младима подстицаје за формирање породица. Бијељину видим као модеран град, у ком се развија ИТ сектор, гдје се запошљавају млади људи. Тренутно нам такав подстицај за улагање у будућност, у науку и технику, пружа  фирма BioMech у Бијељини, која пружа додатну практичну обуку нашим ученицима и студентима. Осим привлачења страних инвеститора, и наши људи треба да добију подстицаје за започињање послова, јер имају знање које овај град треба искористити за бољу будућност. Желим и вјерујем да се границе могу помијерати и да наш град може постати окосница Новом Саду и Београду.

портал Семберија инфо