Вријеме је топло, и наши пчелари могу да примијете појачану активност у својим кошницама. Лијеска је у цвату и пчеле увелико скупљају овај златни полен, прилично драгоцјен у овом периоду, када већ имамо одређену количину легла. Када баците поглед на лета, прилично добар индикатор да нешто није уреду са друштвом је уколико не примијетите да пчеле уносе полен.

Свакако би било добро, када је топлији дан, завирити мало у кошницу. Не треба радити ништа претјерано инвазивно, али било би паметно провјерити залихе хране. Знам, многи ће рећи да је о храни требало мислити још у августу, али треба имати у виду да смо имали прилично високе температуре до дубоко у јесен, што је изазвало појачану активност пчела, матице су залијегале до пред зиму, што су могли да посвједоче они који су чекали прекид легла да би третирали друштва оксалном киселином, било накапавањем или сублимацијом. Ова атипична активност у овом периоду би се могла одразити на прољећни развој, јер се зимска пчела трошила када је требала да мирује, па би могло бити проблема у оном периоду смјене гдје ћемо имати одређен пад у броју пчела, и могли бисмо имати проблем са критичном масом која је потребна да се покрије потребна количина легла и адекватно одгоји нова генерација пчела.

Зато је неопходно да се постарамо да друштво није под стресом усљед недостатка одговарајуће количине хране.
Шта можемо да учинимо? Литература каже да сируп не бисмо требали давати док су ноћне температуре испод 10°Ц. У литератури се такође каже да се пчеле троше и на додатно инвертовање сирупа, тако да нам прихрана сирупом свакако није добро рјешење. Алтернатива су погаче.
 
Погаче које бих препоручио су свакако протеинске погаче. Иако сте могли прочитати да је пчелама зими потребна само енергија, а не протеини, у пракси ћете примијетити нешто сасвим друго. Та наша зимска пчела (мада бих је радије звао дуговјечна него зимска)има изражено масно тијело у којем се похрањује вителогенин, једна изузетно значајна супстанца у многим аспектима живота пчелиње заједнице. Ријеч је о једном фосфо-липо-глико-протеину, који је један од најбитнијих фактора који дају дуговјечност зимској пчели и који јој служи да произведе матичну млијеч за прво легло чак и кад нема довољно протеинске хране из природе. Међутим, количина вителогенина није неограничена и није довољна за неку значајнију количину легла.  Неће бити проблема тамо гдје су пчеле успјеле да припреме довољну количину перге, која им и служи као протеинска зимница, али тамо гдје су ове залихе оскудније, доћи ће и до веће потрошње вителогенина, па ће самим тим и животни вијек пчеле бити краћи, а њен имунитет компромитован. Наука је доказала да чак ни нозема церана, једна микроспоридија и велика пошаст за пчеле, не може да развије своје споре у онај опасни, вегетативни облик док год има довољно протеинске хране, идеално – полена, или перге.

То је један од разлога што увијек практикујемо да дајемо протеинске погаче чак и зими, јер нам се у пракси показало да нам пчеле на прољеће изађу снажније и отпорније, са много стабилнијим развојем. Код пчелара постоји бојазан да ће овако стимулисати матицу на залијегање, али је она без икаквог основа. Матица почиње да носи јаја само када за то има потребу.