Извор: Семберија инфо

О својој дводеценијској посвећености очувању здраве животне средине-од  уклањања дивљих депонија, па до борбе против најава геолошких истраживања литијума, као и разлогу који ју је опредијелио да живот посвети екологији, за ,,Семберија инфо” говори Снежана Јагодић Вујић,  предсједник Еколошког удружења „Еко пут“ из Бијељине.



Ви сте у ово удружењу од самог оснивања и много сте тога, заједно са осталим члановима, прошли за све ове године - од борбе против дивљих депонија, загађивача ваздуха, па до борбе против најновијих најава које озбиљно пријете за угрозе нашу животну средину. Шта Вас је опредијелило да се тако предано посветите екологији?
- Можда да кренем од последњег питања, шта ме је то тако определило да свој живот посветим заштити природе, пре свега. Можда због сећања из младости на бујне шуме, чисте потоке и реке, ливаде пуне цвећа..., а све то незагађено, без смећа и отпада, без уништених речних обала, без бара и језера, пуних пластике и шута. У та, не тако давна времена, као народ смо имали висок ниво еколошке културе, поштовали смо природу и живи свет око себе, а поштовали смо и једни друге. И онда је све то нестало, дошло је до великог отуђења човека од његовог природног окружења, баш као и до отуђења једних од других, највише због начина производње у данашњем савременом друштву, где људска свест није могла да прати том брзином дигитални и технолошки развој и где смо, нажалост, током кратког периода, добили природу девастирану антропогеним утицајем човека, пуну смећа, исечених шума, уништених речних обала неконтролисаном и у већини случајева илегалном експлоатацијом природних ресурса и где смо добили човека отуђеног од самог себе, али и свог природног окружења. Први пут када сам постала свесна пропадања и деградације нашег друштва, које се највише огледало у односу човека према природи, осетила сам потребу да нешто учиним, да дам свој допринос једном хуманијем развоју друштва, где ће наша еколошка култура бити на много вишем нивоу. Као један од начина борбе за буђење свести данашњег савременог човека и подизања нивоа еколошке културе видели смо кроз рад и деловање цивилног друштва и те, данас давне, 2006. године основали смо Еколошко удружење ,,Еко Пут’’ са примарним задатком - унапређење еколошке свести, креирајући еколошку културу појединца и друштва у целини, као и очување и заштита природе и животне средине. Циљеве остварујемо као слободно и добровољно удружење грађана са високо постављеним вредностима грађанског и еколошког активизма у развоју хуманог друштва.



Током претходних година, много је успјешно реализованих пројеката Еколошког удружења ,,Еко пут”. На шта сте посебно поносни?
- Посебно сам поносна на пројекат оснивања, развоја и рада Еко-визитор центра ,,Језера’’. Та прича је: ,,Од дивље депоније до еколошког центра’’. Након 10 година напорног рада успели смо да од огромне, вишедеценијске дивље депоније у систему старог дринског тока Дринице, направимо мали еколошки рај, да ревитализујемо то подручје и да формирамо простор погодан за едукацију, истраживања врста, проучавања барског система, али и за развој еко туризма, нарочито у сврху посматрања птица и уживања у природи. Током 2019. године покренули смо кампању за успостављање заштићеног подручја у барском систему Дринице, где се и Еко-визитор центар налази. Од тада смо организовали шест биолошко-истраживачких кампова у сарадњи са Удружењем студената биологије, предали Иницијативу ресорном министарству за екологију, која је усвојена и упућена на даљу процедуру Републичком заводу за културно, историјско и природно наслеђе РС. Током последње три године интезивно вршимо активности на ревитализацији Дринице, на уклањању вишедеценијског отпада из ње, отчепљивању природних дринских извора у старачама које су дуж тока Дринице и све друге радове који су неопходни да барски систем, који се ту формирао услед неконтролисане и експлоатације шљунка, оживимо у потпуности у свом његовом богатству врста риба, птица, биљака, дрвећа и дивљих животиња.

Оно што је посебно актуелно и што све више добија и политичку конотацију је најава ископавања литијума на Мајевици. Ви се оштро противите томе и упозоравате на озбиљне посљедице које би рударење имало по животну средину?
- Иза проблема геолошких истраживања литијума, никла или неког другог тешког метала или већ почетка рударења, крије се један, много дубљи проблем који је довео до развоја, не само еколошке свести о загађењу воде, земље, ваздуха, већ и шта то загађење значи по сваког од нас појединачно. Проблем, кога сада препознајемо као ,,литијум’’, довео је до питања самог опстанка нашег друштва, оваквог какво је оно је данас и велике жеље у свима нама, обичним грађанима, да се то стање промени и да сви ми учествујемо у тим променама као свесна и разумна људска бића. Зато то буђење свести, не само еколошке, већ и грађанске о властитом постојању и властите улоге у развоју друштва, не може више да се заустави. Све више људи постаје свесно да смо своје животе препустили у руке особа које се налазе на извршним функцијама доносиоца одлука, а да су те особе немоћне да нас као друштво поведу даље, не зато што то не желе, већ зато што не знају како и шта даље. Стога, морамо да будемо свесни и тога да постоји решење проблема. Морамо кренути путем одрживог развоја где ћемо колико-толико сачувати здраву природу и јавно здравље. Овај проблем погађа популацију, не само региона Мајевице, већ доста шире, Семберију, Посавину и Подриње, а како се у долини Јадра код Лознице дешава исти проблем са литијумом, можемо слободно да претпоставимо да је више стотина хиљада људи, који живе на овим подручјима, погођено утицајима рударења литијума и других метала на животну средину и заједнице. 

У медијским наступима одлучно одбацујете најаве ,,зеленог рударења’’, које помињу неки високи званичници. Да ли је  ,,Еко- пут”, са још неким еколошким удружењима, упутио иницијативу за стављање под заштиту планине Мајевице и њено проглашење за парк природе?
- Тзв. ,,зелено рударење’’ крије прљаве технологије фракирања (упумпавања и  испумпавања) и кориштења огромних количина киселина за екстрактовање руде из рудног материјала после чега остане на тоне токсичне јаловине која се складишти и која представља додатну опасност по здравље људи и биљног и животињског света. Широм света где су рудници били нпр. у власништву ,,Рио Тинта’’, као кровне организације западне мултинационалне рударске корпорације, долазило је до великих побуна становништва, чак и до оружаних побуна итд. Данас се савремено тзв. ,,зелено рударење’’ повезује са корупцијом у свим њеним облицима и обухвата скоро све нивое власти. Негативне примере имамо и у нашој земљи где су већ почеле да се нижу тужбе против грађанских активиста и то од стране ,,приватних страних’’ компанија. И опет то можемо довести у везу са корупцијом код извршних и законодавних власти који мењају законе (закони о геолошким истраживањима, заштити природе), што је показао и пројекат Лопаре. Овакав однос према грађанима показује још једну негативну страну отуђења ,,политичара и доносиоца одлука’’ од властитог окружења. То се мора променити, јер јавност има право да зна и да учествује у свим питањима која се тичу јавног здравља и одрживог развоја земље. Водећи се искуством, стеченим кроз досадашње активности у овој области и чињеницом да су, управо, грађани заинтересовани, а и Законом о заштити природе обавезни да штите природу, заједно са нашим партнерским удружењима ,,Чувари Мајевице’’ из Лопара и ,,Колона бб’’ из Угљевика, упутили смо Писмо иницијативе за покретање процеса заштите Мајевице и добијање статуса Парк природе, што је и предвиђено Просторним планом РС 2015-25. Наш став је да одрживи развој региона Мајевице треба да се креће у правцу производње здраве хране, развоја еко и сеоског туризма и других привредних делатности које не утичу негативно на животну средину у смислу тешког загађења воде, земље и ваздуха.



Како би сте оцијенили свијест наших суграђана о важности очувања животне средине и колико је битна еколошка едукација најмлађих?
- Још увек гледамо дивље депоније у природи, поред путева, на њивама, деградацију шума, водених површина, гледамо човека који и даље уништава своје станиште, трује земљу отровима, загађује је и врло мало мари за све то. То је стање које мора доживети крај и све је већи број људи данас који то увиђа, јер смо као друштво дошли до момента да се морамо борити за чашу чисте воде што ћемо попити. У загађеној природи и животној средини не могу да живе здрави људи и то сазнање код многих је било преломно. Наравно, никад није касно да се човек, као разумно биће освести, пробуди и сагледа свет око себе и зато је битно да се од најмлађих узраста почне са образовањем о потреби заштите и очувања природе, о томе шта је еколошка култура и какав наш став треба да буде о свету око себе итд. Радионице и кампови су само један од алата где наши млади могу доћи у директан додир са природом и са темама битним за њихово даље одрастање, образовање и сазревање у квалитетне људе који ће сутра водити ово друштво.

Како сте задовољни досадашњом подршком локалне заједнице?
- Од почетка нашег рада, као организације цивилног друштва, која се превасходно бави заштитом природе и животне средине имали смо подршку локалне заједнице, која је данас можда и јача него у предходном периоду нашег деловања, јер смо ушли као заједница у период великих ризика и опасности од загађења воде, земље и ваздуха, у условима климатских промена које све више осећамо и где ћемо на крају морати као заједница да се изборимо за даљи живот достојан човека на овом подручју.