Драгица Николић, просвјетни радник у Основној школи ,,Дворови”: Данас су пуно већи изазови у образовању, него што је то било некад
Драгица Николић, просвјетни радник у Основној школи ,,Дворови”, о васпитању, образовању и низу других актуелних тема говори за ,,Семберија инфо’’
Данас су пуно већи изазови у образовању, него што је то било некад
У Основној школи ,,Дворови” наставу тренутно похађа око 425 ученика, што је у односу на вријеме од прије десетак година мање за стотињак ученика, каже нам на почетку разговора за ,,Семберија инфо” Драгица Николић, наставник српског језика у овој школи.
- Раније смо имали по три одјељења за сваки разред, а тренутно имамо, углавном, по два одјељења по разреду, само три девета, три шеста и три прва разреда. Сви ми који радимо у просвјети, за овај позив смо се опредијелили због љубави према дјеци и према предметима за које смо се школовали. Ипак, морам рећи да је данас рад у школи све тежи. Сваки наставник, без обзира на године радног искуства, мора се прилагођавати дјеци. Ипак, дјеца су данас у много чему другачија него дјеца која су се школовала прије двадесет година. Пуно су већи изазови у области образовања. Школа све више мора да се поставља као васпитна установа, а не као образовна, и у посљедње двије до три године имамо такав тренд. Данас дјеца користе боља технолошка средства него њихови наставници, тако да су им приступачније бројне информације. Васпитање је изузетно важно, јер су родитељи презапослени и све више времена проводе на радним мјестима. С друге стране, дјеца све више времена проводе с нама у школи, него са родитељима у кругу породице”, каже Драгица Николић, износећи још један занимљив податак, да дјеца све мање читају.
- Ми, наставници, морамо се потрудити да их некако мотивишемо. То је најважније. Дјеци предлажем да погледају и филм, да послушају аудио – запис, бар неколико страница одређене књиге, како би се они заинтересовали за лектиру. Најљепши осјећај је држати књигу у рукама. Читајући, дјеца богате свој рјечник, временом се уче и писмености. Веома их је тешко мотивисати, јер им пажњу одвлаче њихови мобилни телефони, интернет, али, наставници морају то искористити у неком позитивном смислу. Школа је добро опремљена, имамо рачунаре и тв пријемник, па често погледамо заједно неку позоришну представу, уколико је ријеч о неком књижевном дјелу или одломку из романа. Предајем ученицима од шестог до деветог разреда. Када рангирају предмете по томе колико шта воле, највише се одлучују за оно што је њима најлакше, а то је физичко, ликовно и музичко васпитање, информатика. Дјеца воле и енглески језик. Што се тиче мог предмета, српског језика, драго ми је да још увијек има ученика који читају књиге. У сваком одјељењу нађе се двоје или троје ученика који воле да читају. Имала сам ученицу која каже да јој је мајка закључала књигу, а у питању је изузетна ученица, која је пуно читала и писала, освајала награде на такмичењима”.
Говорећи о статусу жене у савременом друштву, о њеним радним обавезама и обавезама у породици, Драгица Николић каже да, посматрајући млађе жене, примјећује да им је изузетно тешко ускладити пословне и породичне обавезе.
- Женама је данас пуно теже, него онима из времена када жене нису радиле. Иако су се жене у међувремену избориле за сва права и за равноправност, осјећам да је то само тако на папиру, јер је младим женама изузетно тешко, мислим на оне које су запослене. Породиљско траје годину дана, дијете је још увијек мало, а оне морају да крену на посао. Често су дјеца болесна, мора се узимати боловање. Женама које раде у јавним установама кудикамо је лакше, јер је код приватних послодаваца изузетно мала толеранција на све то. Мој случај је другачији, јер сам имала ту срећу, када сам рађала своју дјецу, а имам двије кћерке и сина, сада одрасле људе, нисам морала да радим. Све то могу захвалити ужој и широј породици, мојим и супруговим родитељима. Почела сам радити када је моје најмлађе дијете имало девет година. Најстарија кћерка је завршила њемачки језик, син је електричар, док најмлађа кћерка студира графички дизајн. Она је умјетничка душа, воли да чита и углавном чита на енглеском. Супруг је завршио гимназију, али, због великог породичног имања одлучио се за производњу житарица и за регистровање породичног газдинства”, каже на крају разговора за ,,Семберија инфо’’ Драгица Николић, наставница српског језика у Основној школи ,,Дворови”.
Данас је запосленој жени јако тешко
Жене су се прије више од стотину година избориле за радно право и за полну равноправност, али, сматрам да је женама данас изузетно тешко ускладити радне обавезе, напредовање у каријери, подизање и васпитавање дјеце. Разговарала сам с дјецом шестог разреда и наши ученици све добро разумију. Почетком двадесетог вијека жене су се избориле за своја права, у вријеме експанзије капитализма. Ипак, данас је тешко запосленој жени да испуни све наметнуте обавезе дневног живота. У држави се сви труде да подигну наталитет, али, сматрам, да дјецу може подизати само жена која не ради. Она за то мора имати добре приходе и социјалну заштиту.
Дјеци су лектире досадне
Дјеци су лектире углавном досадне. Често ме питају, због чега морам ово да читам. Потрудим се да им објасним да је то класика, са становишта културе и општег образовања, да је срамота сутра не знати ко је Стеван Сремац или Светозар Ћоровић, а они читају модерне романе, као што је ,,Хари Потер” или ,,Игре глади”. Сваке године, по програм, имају и дјело по избору. Имамо добру библиотеку савремених дјечјих писаца, као што је Градимир Стојковић. То дјеца воле. Књига ,,Хајдук у Београду” је у лектири, а набављене су и друге књиге поменутог аутора, каже за ,,Семберија инфо’’ Драгица Николић.
Семберске новине - Семберија инфо
Данас су пуно већи изазови у образовању, него што је то било некад
У Основној школи ,,Дворови” наставу тренутно похађа око 425 ученика, што је у односу на вријеме од прије десетак година мање за стотињак ученика, каже нам на почетку разговора за ,,Семберија инфо” Драгица Николић, наставник српског језика у овој школи.
- Раније смо имали по три одјељења за сваки разред, а тренутно имамо, углавном, по два одјељења по разреду, само три девета, три шеста и три прва разреда. Сви ми који радимо у просвјети, за овај позив смо се опредијелили због љубави према дјеци и према предметима за које смо се школовали. Ипак, морам рећи да је данас рад у школи све тежи. Сваки наставник, без обзира на године радног искуства, мора се прилагођавати дјеци. Ипак, дјеца су данас у много чему другачија него дјеца која су се школовала прије двадесет година. Пуно су већи изазови у области образовања. Школа све више мора да се поставља као васпитна установа, а не као образовна, и у посљедње двије до три године имамо такав тренд. Данас дјеца користе боља технолошка средства него њихови наставници, тако да су им приступачније бројне информације. Васпитање је изузетно важно, јер су родитељи презапослени и све више времена проводе на радним мјестима. С друге стране, дјеца све више времена проводе с нама у школи, него са родитељима у кругу породице”, каже Драгица Николић, износећи још један занимљив податак, да дјеца све мање читају.
- Ми, наставници, морамо се потрудити да их некако мотивишемо. То је најважније. Дјеци предлажем да погледају и филм, да послушају аудио – запис, бар неколико страница одређене књиге, како би се они заинтересовали за лектиру. Најљепши осјећај је држати књигу у рукама. Читајући, дјеца богате свој рјечник, временом се уче и писмености. Веома их је тешко мотивисати, јер им пажњу одвлаче њихови мобилни телефони, интернет, али, наставници морају то искористити у неком позитивном смислу. Школа је добро опремљена, имамо рачунаре и тв пријемник, па често погледамо заједно неку позоришну представу, уколико је ријеч о неком књижевном дјелу или одломку из романа. Предајем ученицима од шестог до деветог разреда. Када рангирају предмете по томе колико шта воле, највише се одлучују за оно што је њима најлакше, а то је физичко, ликовно и музичко васпитање, информатика. Дјеца воле и енглески језик. Што се тиче мог предмета, српског језика, драго ми је да још увијек има ученика који читају књиге. У сваком одјељењу нађе се двоје или троје ученика који воле да читају. Имала сам ученицу која каже да јој је мајка закључала књигу, а у питању је изузетна ученица, која је пуно читала и писала, освајала награде на такмичењима”.
Говорећи о статусу жене у савременом друштву, о њеним радним обавезама и обавезама у породици, Драгица Николић каже да, посматрајући млађе жене, примјећује да им је изузетно тешко ускладити пословне и породичне обавезе.
- Женама је данас пуно теже, него онима из времена када жене нису радиле. Иако су се жене у међувремену избориле за сва права и за равноправност, осјећам да је то само тако на папиру, јер је младим женама изузетно тешко, мислим на оне које су запослене. Породиљско траје годину дана, дијете је још увијек мало, а оне морају да крену на посао. Често су дјеца болесна, мора се узимати боловање. Женама које раде у јавним установама кудикамо је лакше, јер је код приватних послодаваца изузетно мала толеранција на све то. Мој случај је другачији, јер сам имала ту срећу, када сам рађала своју дјецу, а имам двије кћерке и сина, сада одрасле људе, нисам морала да радим. Све то могу захвалити ужој и широј породици, мојим и супруговим родитељима. Почела сам радити када је моје најмлађе дијете имало девет година. Најстарија кћерка је завршила њемачки језик, син је електричар, док најмлађа кћерка студира графички дизајн. Она је умјетничка душа, воли да чита и углавном чита на енглеском. Супруг је завршио гимназију, али, због великог породичног имања одлучио се за производњу житарица и за регистровање породичног газдинства”, каже на крају разговора за ,,Семберија инфо’’ Драгица Николић, наставница српског језика у Основној школи ,,Дворови”.
Данас је запосленој жени јако тешко
Жене су се прије више од стотину година избориле за радно право и за полну равноправност, али, сматрам да је женама данас изузетно тешко ускладити радне обавезе, напредовање у каријери, подизање и васпитавање дјеце. Разговарала сам с дјецом шестог разреда и наши ученици све добро разумију. Почетком двадесетог вијека жене су се избориле за своја права, у вријеме експанзије капитализма. Ипак, данас је тешко запосленој жени да испуни све наметнуте обавезе дневног живота. У држави се сви труде да подигну наталитет, али, сматрам, да дјецу може подизати само жена која не ради. Она за то мора имати добре приходе и социјалну заштиту.
Дјеци су лектире досадне
Дјеци су лектире углавном досадне. Често ме питају, због чега морам ово да читам. Потрудим се да им објасним да је то класика, са становишта културе и општег образовања, да је срамота сутра не знати ко је Стеван Сремац или Светозар Ћоровић, а они читају модерне романе, као што је ,,Хари Потер” или ,,Игре глади”. Сваке године, по програм, имају и дјело по избору. Имамо добру библиотеку савремених дјечјих писаца, као што је Градимир Стојковић. То дјеца воле. Књига ,,Хајдук у Београду” је у лектири, а набављене су и друге књиге поменутог аутора, каже за ,,Семберија инфо’’ Драгица Николић.
Семберске новине - Семберија инфо
