Бојкићи дјецу уче да буду радни, вриједни и поштени
Брачни пар Бојкић из Јабланице тврди да живот у вишечланој породици захтијева добру организацију, али и велики труд и рад
Бојкићи дјецу уче да буду радни, вриједни и поштени.
На обронцима планине Мајевице налази се село Јабланица, веома пространо и раштркано насеље са многим засеоцима, гдје куће ни у засеоцима нису на окупу. Управо су у овом селу, брачни пар Бојкић, Милена и Дарко, свили своје породично гнијездо на Дарковој дједовини.
Након дугог низа година, проведених у Швајцарској, Дарко се одлучио на повратак у родно мјесто, док су његови родитељи и брат остали тамо да живе. Милена је родом из Смедерева, а њена прва посјета Јабланици била је судбоносна, јер се након доласка на Мајевицу одлучила да остане ту и створи породицу са Дарком. У браку су шест година и родитељи су четворо малишана - Влајка (4), Михаеле (3), који похађају вртић у Лопарама и близанаца Михаила и Давида који су стари 19 мјесеци. Поред четворо малишана са Миленом, Дарко има и кћерку из првог брака, Леону, која има 13 година, те викендима, али и када год има слободног времена, борави код њих. Милена и Дарко се баве пољопривредом, а прије скоро годину дана основали су и предузеће за откуп, сакупљање и третман секундарних сировина д.о.о „Brave“, с циљем да обезбиједе егзистенцију својим малишанима.
Бојкићи су за „Семберија инфо“ казали да је бити родитељ јако изазовно, одговорно, али и у исто вријеме и веома забавно.
- Никада нисмо размишљали о томе колико ћемо имати дјеце и нисмо били оптерећени тим мислима. Ипак, убрзо смо добили Влајка, а затим Михаелу. Разлика између њих је 15 мјесеци, тако да смо имали двије бебе истовремено. Сматрамо да смо се сјајно снашли у том тренутку. Са Михаилом и Давидом смо знали шта нас очекује, јер је била близаначка трудноћа. Када су се родили и стигли кући било је много непроспаваних ноћи, али сада се све то измијенило. За њих четворо потребно је доста енергије и посвећености, али ништа не бисмо мијењали“, казали су мама Милена и тата Дарко.
Дарко је додао да су јутра са њих четворо најљепша, јер су сви мазе, али да ни остатак дана не заостаје за јутром.
- Први се буде Михаило и Давид и одмах након тога слиjеди мажење са њима. Након њих устаје Мица, чије буђење, такође, не може да протекне без дозе мажења и на крају се буди Влајко, који нам је највећа спавалица. Након мажења слиjеди пресвлачење и све што дође након тога. Старији, ако иду вртић возимо их, а ако су код куће и лијепо је вријеме играју се у дворишту, док су бебе стално код куће. Неријетко када кренемо у набавку или да обавимо неке друге послове не можемо да водимо сво четворо. Претежно двоје иде, а двоје остаје код куће. Трудимо се да олакшамо једно другом останак код куће“, кроз осмијех је рекао тата Дарко.
Милена каже да живот у вишечланој породици захтијева добру организацију.
- Без добре организације не би постигли ништа. Нас двоје смо сами са њих четверо, без ичије подршке, јер наши најближи не живе близу нас, у другим су државама. Ипак, Даркова стрина, када нам је баш „густ“ распоред дође да их причува, али пошто је у годинама не може баш дуго да остане са њима. Једно другом смо највећа подршка и ослонац, да није тако не бисмо могли ништа постићи. У току треће трудноће, али и након што су рођени близанци Дарко ми је био велика помоћ и подршка. Пошто смо скоро покренули приватни бизнис, морамо да се договарамо око обавеза и да их дијелимо, јер увијек неко треба са малишанима да је код куће“, истакла је Милена Бојкић.
Милена и Дарко су истакли да своје малишане уче традиционалним вриједностима, али, прије свега, да треба да буду сложни.
- Иако су још увијек мали, треба да знају да дијеле међусобно све, играчке или слаткиш, свеједно је, те да се и са другом дјецом понашају као са својим батама и секама. Учимо их да буду радни, вриједни и поштени. Пошто се бавимо и пољопривредом по мало, старији помажу и око тих послова, иако су још увијек мали. Надамо се да ће и бебе бити такве када још мало одрасту. Тежимо, као и сви родитељи, да их изведемо на прави пут и да их научимо да ништа не долази само од себе. Родитељи су увијек ту да помогну када треба, али и дјеца морају да се потруде“, истакли су Бојкићи.
Милена и Дарка Бојкић за крај разговора за „Семберија инфо“ поручују да су у браку најбитнији љубав, повјерење и поштовање.
- Сви ми знамо да је брак данас јако велики ризик, али у право вријеме и када се пронађе права особа нема ризика. Поред љубави и поштовања у браку су важни и толеранција, повјерење и разумијевање. Никада не треба гледати на материјално, ни губити наду за неке ствари, јер све дође у право вријеме и када треба“, закључили су Бојкићи из Јабланице.
Семберске новине - Семберија инфо
Бојкићи дјецу уче да буду радни, вриједни и поштени.
На обронцима планине Мајевице налази се село Јабланица, веома пространо и раштркано насеље са многим засеоцима, гдје куће ни у засеоцима нису на окупу. Управо су у овом селу, брачни пар Бојкић, Милена и Дарко, свили своје породично гнијездо на Дарковој дједовини.
Након дугог низа година, проведених у Швајцарској, Дарко се одлучио на повратак у родно мјесто, док су његови родитељи и брат остали тамо да живе. Милена је родом из Смедерева, а њена прва посјета Јабланици била је судбоносна, јер се након доласка на Мајевицу одлучила да остане ту и створи породицу са Дарком. У браку су шест година и родитељи су четворо малишана - Влајка (4), Михаеле (3), који похађају вртић у Лопарама и близанаца Михаила и Давида који су стари 19 мјесеци. Поред четворо малишана са Миленом, Дарко има и кћерку из првог брака, Леону, која има 13 година, те викендима, али и када год има слободног времена, борави код њих. Милена и Дарко се баве пољопривредом, а прије скоро годину дана основали су и предузеће за откуп, сакупљање и третман секундарних сировина д.о.о „Brave“, с циљем да обезбиједе егзистенцију својим малишанима.
Бојкићи су за „Семберија инфо“ казали да је бити родитељ јако изазовно, одговорно, али и у исто вријеме и веома забавно.
- Никада нисмо размишљали о томе колико ћемо имати дјеце и нисмо били оптерећени тим мислима. Ипак, убрзо смо добили Влајка, а затим Михаелу. Разлика између њих је 15 мјесеци, тако да смо имали двије бебе истовремено. Сматрамо да смо се сјајно снашли у том тренутку. Са Михаилом и Давидом смо знали шта нас очекује, јер је била близаначка трудноћа. Када су се родили и стигли кући било је много непроспаваних ноћи, али сада се све то измијенило. За њих четворо потребно је доста енергије и посвећености, али ништа не бисмо мијењали“, казали су мама Милена и тата Дарко.
Дарко је додао да су јутра са њих четворо најљепша, јер су сви мазе, али да ни остатак дана не заостаје за јутром.
- Први се буде Михаило и Давид и одмах након тога слиjеди мажење са њима. Након њих устаје Мица, чије буђење, такође, не може да протекне без дозе мажења и на крају се буди Влајко, који нам је највећа спавалица. Након мажења слиjеди пресвлачење и све што дође након тога. Старији, ако иду вртић возимо их, а ако су код куће и лијепо је вријеме играју се у дворишту, док су бебе стално код куће. Неријетко када кренемо у набавку или да обавимо неке друге послове не можемо да водимо сво четворо. Претежно двоје иде, а двоје остаје код куће. Трудимо се да олакшамо једно другом останак код куће“, кроз осмијех је рекао тата Дарко.
Милена каже да живот у вишечланој породици захтијева добру организацију.
- Без добре организације не би постигли ништа. Нас двоје смо сами са њих четверо, без ичије подршке, јер наши најближи не живе близу нас, у другим су државама. Ипак, Даркова стрина, када нам је баш „густ“ распоред дође да их причува, али пошто је у годинама не може баш дуго да остане са њима. Једно другом смо највећа подршка и ослонац, да није тако не бисмо могли ништа постићи. У току треће трудноће, али и након што су рођени близанци Дарко ми је био велика помоћ и подршка. Пошто смо скоро покренули приватни бизнис, морамо да се договарамо око обавеза и да их дијелимо, јер увијек неко треба са малишанима да је код куће“, истакла је Милена Бојкић.
Милена и Дарко су истакли да своје малишане уче традиционалним вриједностима, али, прије свега, да треба да буду сложни.
- Иако су још увијек мали, треба да знају да дијеле међусобно све, играчке или слаткиш, свеједно је, те да се и са другом дјецом понашају као са својим батама и секама. Учимо их да буду радни, вриједни и поштени. Пошто се бавимо и пољопривредом по мало, старији помажу и око тих послова, иако су још увијек мали. Надамо се да ће и бебе бити такве када још мало одрасту. Тежимо, као и сви родитељи, да их изведемо на прави пут и да их научимо да ништа не долази само од себе. Родитељи су увијек ту да помогну када треба, али и дјеца морају да се потруде“, истакли су Бојкићи.
Милена и Дарка Бојкић за крај разговора за „Семберија инфо“ поручују да су у браку најбитнији љубав, повјерење и поштовање.
- Сви ми знамо да је брак данас јако велики ризик, али у право вријеме и када се пронађе права особа нема ризика. Поред љубави и поштовања у браку су важни и толеранција, повјерење и разумијевање. Никада не треба гледати на материјално, ни губити наду за неке ствари, јер све дође у право вријеме и када треба“, закључили су Бојкићи из Јабланице.
Семберске новине - Семберија инфо
