ИНТЕРВЈУ: АИД ХАНУШИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ОСНОВНОГ СУДА У БИЈЕЉИНИ, СУДА КОЈИ ЈЕ ОСТВАРИО ГОДИШЊУ НОРМУ 120,44%
У току су припреме за дигитализацију архиве
Основни суд у Бијељини у прошлој години остварио је норму од 120,44%, што није тако чест случај у правосуђу БиХ. Поред осталих пројеката чија реализација је у току, ове године почеле су и припреме за дигитализацију архиве. Подсјећамо, у Основном суду је око 100 запослених. Уз предсједника и секретара суда, ту су 22 судија, један додатни судија, четири стручна сарадника, 72 радника и 20 судијских приправника-волонтера. О овоме и другим областима говори Аид Ханушић, предсједником овог суда.
Дигитализација архиве ове године је актуелна у суду на чијем сте челу. Како теку припреме?
-Од 8. априла ове године започели смо пројекат дигитализације архиве, конкретно, почели смо припремне радње на сређивању списа који ће бити дигитализовани. То је друга фаза пројекта Високог судског и тужилачког савјета, ,,Пројекат унапређења ефикасности судова и одговорности судија и тужилаца у БиХ’’, који је започет 15. јануара 2018. године, а финансира га Влада Шведске.
О чему се ту ради, да бисмо суштину приближили нашим читаоцима?
-Једноставним језиком, ради се о скенирању комплетне архивске грађе, тачније мануелне архивске грађе, пошто знамо да је од 2008. године уведен ЦМС систем и од тог момента ми практично имамо дигитализовану грађу. Сада се раде припреме за скенирање осталих предмета који су настали од почетка оснивања суда и који се трајно чувају, као што су, на примјер, оставински предмети којих највише имамо и које грађани најчешће траже.
Шта тиме добија суд, а шта добијају грађани?
-Суд ће бити много ефикаснији у проналажењу неког тестамента, рјешења, списа. Моћи ће се брзо пронаћи сваки предмет, штампати и доставити заинтересованим грађанима. Суштина и јесте у томе да будемо ефикаснији у раду и да грађани брже могу остварити своје право.
Има ли проблема у припремама за дигитализацију?
-Према ранијем Закону о архивској грађи неки предмети су везани, лијепљени, што нам сада представља технички проблем. Наравно, некада се није ни могло претпоставити да ће доћи дигитално доба. Управо у овој, припремној фази нам је помогло Високо судско и тужилачко вијеће, или савјет, тако што је уговором о дјелу ангажовало пет радника. То су радници који су прошли обуку, а ради се о дипломираним правницима који су били приправници двије године у овом суду. Они су, између осталог, радили и на пословима архиве, тако да су извјежбани и спремни за овај посао.
Колико је до сада обрађено предмета?
-Можемо се похвалити резултатима. Од 8. априла до 24. маја 2019. године припремили смо 11.835 предмета које већ можемо да дигитализујемо. Треба рећи да само оставинских предмета има око 60.000, а има и других предмета који се трајно чувају, па је тешко процијени када ће све моћи бити завршено. Према нашим прорачунима, наши приправници дневно ураде од 80 до 120 предмета, зависно од стања сваког појединог предмета и ја им на томе честитам.
У прошлој години остварени су добри резултати у рјешавању судских предмета. Шта можете о томе рећи?
-Ми смо у фебруару ове године медијима презентовали резултате овог суда у 2018. години. Од 2016. године расте проценат остварења норме, па је 2016. то било 109,12%, 2017. 110%, а у 2018. норма је стварена са 120,44%. Да појасним, рецимо за 2018. годину. На почетку те године број неријешених предмета износио је 153.721, што је наслијеђе из ранијег периода. Од тога већину чине предмети РТВ таксе, а било их је 146.605. Даље, број примљених предмета у 2018. био је 15.993, а број ријешених предмета за исти период износи 28.104 предмета, што је више од планираног и добар показатељ унапређења рада и судија и суда.
За крај, шта можете истаћи као приоритет у наредном периоду?
-Покренути су многи пројекти, о чему јавност извјештавамо на редовним конференцијама за медије. Истичем да смо задовољни сарадњом са медијима, а имамо намјеру и у наредном периоду бити отворени за јавност и транспарентни у свом раду. Један од приоритета, важан пројекат у којем овај суд активно учествује, свакако су измјене и допуне Закона о заштити од насиља у породици Републике Српске. Као предсједник суда, активно учествујем у активностима радне групе у креирању овог Закона. Наравно, ту је још много тога на чему радимо и о чему ћемо редовно обавјештавати јавност.
Семберске новине/СемберијаИНФО/Е.Мусли
Основни суд у Бијељини у прошлој години остварио је норму од 120,44%, што није тако чест случај у правосуђу БиХ. Поред осталих пројеката чија реализација је у току, ове године почеле су и припреме за дигитализацију архиве. Подсјећамо, у Основном суду је око 100 запослених. Уз предсједника и секретара суда, ту су 22 судија, један додатни судија, четири стручна сарадника, 72 радника и 20 судијских приправника-волонтера. О овоме и другим областима говори Аид Ханушић, предсједником овог суда.
Дигитализација архиве ове године је актуелна у суду на чијем сте челу. Како теку припреме?
-Од 8. априла ове године започели смо пројекат дигитализације архиве, конкретно, почели смо припремне радње на сређивању списа који ће бити дигитализовани. То је друга фаза пројекта Високог судског и тужилачког савјета, ,,Пројекат унапређења ефикасности судова и одговорности судија и тужилаца у БиХ’’, који је започет 15. јануара 2018. године, а финансира га Влада Шведске.
О чему се ту ради, да бисмо суштину приближили нашим читаоцима?
-Једноставним језиком, ради се о скенирању комплетне архивске грађе, тачније мануелне архивске грађе, пошто знамо да је од 2008. године уведен ЦМС систем и од тог момента ми практично имамо дигитализовану грађу. Сада се раде припреме за скенирање осталих предмета који су настали од почетка оснивања суда и који се трајно чувају, као што су, на примјер, оставински предмети којих највише имамо и које грађани најчешће траже.
Шта тиме добија суд, а шта добијају грађани?
-Суд ће бити много ефикаснији у проналажењу неког тестамента, рјешења, списа. Моћи ће се брзо пронаћи сваки предмет, штампати и доставити заинтересованим грађанима. Суштина и јесте у томе да будемо ефикаснији у раду и да грађани брже могу остварити своје право.
Има ли проблема у припремама за дигитализацију?
-Према ранијем Закону о архивској грађи неки предмети су везани, лијепљени, што нам сада представља технички проблем. Наравно, некада се није ни могло претпоставити да ће доћи дигитално доба. Управо у овој, припремној фази нам је помогло Високо судско и тужилачко вијеће, или савјет, тако што је уговором о дјелу ангажовало пет радника. То су радници који су прошли обуку, а ради се о дипломираним правницима који су били приправници двије године у овом суду. Они су, између осталог, радили и на пословима архиве, тако да су извјежбани и спремни за овај посао.
Колико је до сада обрађено предмета?
-Можемо се похвалити резултатима. Од 8. априла до 24. маја 2019. године припремили смо 11.835 предмета које већ можемо да дигитализујемо. Треба рећи да само оставинских предмета има око 60.000, а има и других предмета који се трајно чувају, па је тешко процијени када ће све моћи бити завршено. Према нашим прорачунима, наши приправници дневно ураде од 80 до 120 предмета, зависно од стања сваког појединог предмета и ја им на томе честитам.
У прошлој години остварени су добри резултати у рјешавању судских предмета. Шта можете о томе рећи?
-Ми смо у фебруару ове године медијима презентовали резултате овог суда у 2018. години. Од 2016. године расте проценат остварења норме, па је 2016. то било 109,12%, 2017. 110%, а у 2018. норма је стварена са 120,44%. Да појасним, рецимо за 2018. годину. На почетку те године број неријешених предмета износио је 153.721, што је наслијеђе из ранијег периода. Од тога већину чине предмети РТВ таксе, а било их је 146.605. Даље, број примљених предмета у 2018. био је 15.993, а број ријешених предмета за исти период износи 28.104 предмета, што је више од планираног и добар показатељ унапређења рада и судија и суда.
За крај, шта можете истаћи као приоритет у наредном периоду?
-Покренути су многи пројекти, о чему јавност извјештавамо на редовним конференцијама за медије. Истичем да смо задовољни сарадњом са медијима, а имамо намјеру и у наредном периоду бити отворени за јавност и транспарентни у свом раду. Један од приоритета, важан пројекат у којем овај суд активно учествује, свакако су измјене и допуне Закона о заштити од насиља у породици Републике Српске. Као предсједник суда, активно учествујем у активностима радне групе у креирању овог Закона. Наравно, ту је још много тога на чему радимо и о чему ћемо редовно обавјештавати јавност.
Семберске новине/СемберијаИНФО/Е.Мусли
