ТРЕБА ПРОЛИТИ ЗНОЈ ДА НЕШТО ПРОИЗВЕДЕШ
У пластеницима породичног газдинства Благојевић из Велике Обарске почела је берба ране паприке. У пластенику је домаћин Душко, супруга Гордана и син Цицан. У питању је први род ране паприке, вјероватно на подручју Семберије, јер су нестабилне временске прилике овог прољећа пролонгирале бербу за неких десет до петнаест дана.
Душко каже да се тренутно квалитетна паприка може продати по цијени од 1,5 КМ до 1,60 КМ по килограму, али, још увијек нема довољне количине паприке од којих би могао добити и озбиљнију зараду.
“Нисмо ти ми за било какво сликање. Сликај паприка, нека људи виде да се и овдје може произвести квалитетна роба. Не мора се баш све ни увозити. Паприку смо засадили око 25. марта, а сјеме смо сијали у јануару. Има око паприка, као и око другог поврћа, пуно посла. Треба пролити зној, да нешто и добијеш. Паприку смо засадили у девет пластеника, на 900 м2. Бавимо се производњом плавог патлиџана, краставца, парадајза, лубенице. На њиви је већ парадајз и патлиџан. Под пластеницима је краставац и паприка. Поврће узгајамо на површини од 25 дунума. Од тога живимо. Већ од средине јануара ми крећемо у радну офанзиву. Загријавамо пластенике са расадним материјалом. Мораш инвестирати пуно, да би добио нешто на крају сезоне”.
Душко каже да тренутно врећа од десет килограма краставца на Кванташкој пијаци кошта око двије марке, што потцјењује и његов рад и рад свих других узгајивача поврћа.
“Када све сагледам, најгоре пролазе произвођачи поврћа и крајњи купци. То су двије категорије губитника у овој производњи. У једној години зарадимо на краставцу, изгубимо на парадајзу или лубеници. Може бити И обрнуто. Када имаш шири асортиман производа, нешто ће и проћи на пијаци. Негдје добијемо, негдје изгубимо. Знам само да напорно радимо, да имамо жесток темпо. Радимо и по сунцу и по киши. Нико нас не пита, како нам је. Убише нас увозници поврћа. Неквалитетна увозна роба диктира цијене домаћих производа. Народ је осиромашио, па нико и не пита за квалитет. Важно је некако преживјети. То је народна парола ”, каже Душко Благојевић, вриједни произвођач поврћа из Велике Обарске.
Семберија инфо
Душко каже да се тренутно квалитетна паприка може продати по цијени од 1,5 КМ до 1,60 КМ по килограму, али, још увијек нема довољне количине паприке од којих би могао добити и озбиљнију зараду.
“Нисмо ти ми за било какво сликање. Сликај паприка, нека људи виде да се и овдје може произвести квалитетна роба. Не мора се баш све ни увозити. Паприку смо засадили око 25. марта, а сјеме смо сијали у јануару. Има око паприка, као и око другог поврћа, пуно посла. Треба пролити зној, да нешто и добијеш. Паприку смо засадили у девет пластеника, на 900 м2. Бавимо се производњом плавог патлиџана, краставца, парадајза, лубенице. На њиви је већ парадајз и патлиџан. Под пластеницима је краставац и паприка. Поврће узгајамо на површини од 25 дунума. Од тога живимо. Већ од средине јануара ми крећемо у радну офанзиву. Загријавамо пластенике са расадним материјалом. Мораш инвестирати пуно, да би добио нешто на крају сезоне”.
Душко каже да тренутно врећа од десет килограма краставца на Кванташкој пијаци кошта око двије марке, што потцјењује и његов рад и рад свих других узгајивача поврћа.
“Када све сагледам, најгоре пролазе произвођачи поврћа и крајњи купци. То су двије категорије губитника у овој производњи. У једној години зарадимо на краставцу, изгубимо на парадајзу или лубеници. Може бити И обрнуто. Када имаш шири асортиман производа, нешто ће и проћи на пијаци. Негдје добијемо, негдје изгубимо. Знам само да напорно радимо, да имамо жесток темпо. Радимо и по сунцу и по киши. Нико нас не пита, како нам је. Убише нас увозници поврћа. Неквалитетна увозна роба диктира цијене домаћих производа. Народ је осиромашио, па нико и не пита за квалитет. Важно је некако преживјети. То је народна парола ”, каже Душко Благојевић, вриједни произвођач поврћа из Велике Обарске.
Семберија инфо
