Свјетски дан становништва обиљежава се у јулу зато што је тог мјесеца 1987. године свјетска популација достигла број од пет милијарди становника. Једанаестог јула обиљежава се овај дан. Од 1990. године обиљежава се Свјетски дан становништва у складу са актуелном темом и тренутним потребама, како би унаприједили развојне стратегије.

Репродуктивно здравље је суштина визије Популационог фонда - свијета у коме је свака трудноћа жељена, сваки порођај безбједан, а потенцијали сваког младог човека испуњени. Проблеми са репродуктивним здрављем су и даље главни узрок болести и смрти жена у порођајним годинама широм свијета.

Нагли пад опште смртности становништва почео је да се убрзава већ након 19. вијека у развијеним земљама и ширио се широм свијета.

Већина глобалних питања и проблема који захтијевају хитно рјешавање односи се на младе особе, дјевојке и жене, затим на смањивање сиромаштва, побољшање репродуктивног здравља, старење популације и урбанизацију.
Када је у питању број становника треба истаћи да највише људи живи у Кини која броји око милијарду и 330 милиона становника. Друга најмногољуднија држава свијета је Индија са више од милијарду и 150 милиона становника. У земљама Европске уније живи готово пола милијарди људи, а у САД око 310 милиона.
 
Чињеница је да број становника свијета порасте за једну милијарду за отприлике 12 година. Цифра од шест милијарди достигнута је 12. октобра 1999. године, док је пет милијарди људи било 11. јула 1987. године.

Према неким процјенама почетком 2020. године на Земљи има око 7,75 милијарди људи, што је 83 милиона више у односу на годину раније. Број становника у просјеку расте за 2,6 особа сваке секунде, што представља број рођених умањен за број умрлих. У свијету би 2023. године требало да живи осам милијарди људи. Што се тиче радјања дјеце, жене у Африци у просјеку имају 4,4 дјеце, двоје више од глобалног просјека. Према прогнозама УН у Африци би 2.050. године требало да буде 2,5 милијарде становника.