1520. – Португалски морепловац Фернандо Магелан упловио у Пацифик, прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово име.

1632. – Рођен француски композитор, виолиниста, диригент, пјевач, глумац, сценограф и плесач италијанског поријекла Ђовани Батиста Лили, познат као Жан Батист Лили, творац класичне француске опере, с балетима, хоровима, аријама и сценским ефектима. У сарадњи с француским комедиографом Жаном Молијером створио је нову драмско-музичку врсту комедије: балет-комедију с пјевањем и плесом. Приписује му се прва употреба палице за дириговање. Док је почетком 1687. дириговао „Те деум“ за опоравак од болести краља Луја Четрнаестог, озлиједио се дугим диригентским штапом и рана се претворила у смртоносну гангрену. Дјела: опере „Тезеј“, „Персеј“, „Кадмис и Хермиона“, „Алсеста“, „Психа“, „Амадис од Галије“, „Армида“, „Асис и Галатеја“, „Прозефина“, „Фетон“, комедије-балети „Женидба на силу“, „Жорж Дандин“, „Господин од Пурсоњака“, „Грађанин-племић“, црквене композиције „Те деум“, „Де профундис“, „Мизерере“.
 
1757. – Рођен енглески сликар, бакрорезац и писац Вилијам Блејк, чија је поезија мистична и апокалиптична. У сликарству је испрва копирао радове Микеланђела Буонаротија, Сантија Рафаела и Албрехта Дирера. Касније је илустровао старозавјетну „Књигу о Јову“ и дјела Џона Милтона, а најуспјешније „Божанствену комедију“ Дантеа Алигијерија. Писао је велике религиозне и филозофске поеме, али је литерарну славу стекао лаким и непосредним лирским пјесмама – као што су „Пјесме искуства“ и „Пјесме невиности“.

1820. – Рођен њемачки филозоф Фридрих Енгелс, један од оснивача научног социјализма и најближи сарадник Карла Маркса. Потиче из породице која је посједовала фабрике у Њемачкој и Енглеској. Основне поставке материјалистичког поимања свијета изложио је у „Анти-Дирингу“. У сарадњи са Марксом написао је „Њемачку идеологију“ и „Манифест комунистичке партије“ и организовао Прву интернационалу – међународно удружење радника, основано 1864. Послије Марксове смрти 1883. наставио је рад у Другој интернационали, основаној 1889. и написао „Поријекло породице, приватне својине и државе“ и „Лудвиг Фојербах и крај њемачке класичне филозофије“. Посљедње године живота посветио је редиговању другог и трећег тома Марксовог „Капитала“. Остала дјела: „Скица за критику националне економије“, „Положај радничке класе у Енглеској“, „Света породица или критика критичке критике против Бруна Бауера и компаније“.
 
1821. – Панама прогласила независност од Шпаније и придружила се Колумбији.

1829. – Рођен руски клавирски виртуоз и композитор Антон Григорјевич Рубинштајн, оснивач Конзерваторијума у Петрограду. Припадао је тзв. космополитском правцу, насупрот „Великој петорици“. Компоновао је опере, клавирске композиције, соло пјесме.
 
1881. – Рођен аустријски писац Штефан Цвајг, који је, под утицајем бечког импресионизма, психоанализе Сигмунда Фројда и хуманистичке европске традиције, у раним дјелима био заокупљен лавиринтима људске психе. Касније је знатну популарност стекао романсираним биографијама и есејистичким студијама о значајним личностима историје и литературе. Пред нацистима је 1938. емигрирао у САД, а 1942. је у Бразилу извршио самоубиство, захваћен унутрашњом кризом и сломљен насистичким варварством. Дјела: приповијетке „Пометеност осјећања“, „Амок“, „Први доживљај“, романсиране биографије „Жозеф Фуше“, „Марија Антоанета“, „Тријумф и трагика Еразма Ротердамског“, „Марија Стјуарт“, студије „Три мајстора“ /Балзак, Дикенс, Достојевски/, „Борба с демоном“ /Хелдерлин, Клајст, Ниче/, „Три пјесника свога живота“ /Казанова, Стендал, Толстој/, „Јучерашњи свијет“ /меланхолична слика европске културе на умору/.

1905. – Ирски националиста Артур Грифит у Даблину основао партију „Шин Фејн“, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије.
 
1907. – Рођен италијански писац Алберто Пинкерле, познат као Алберто Моравија, који је стекао свјетску славу дјелима о моралном раслојавању италијанске буржоазије. Писао је романе, позоришне комаде, кратке приче, есеје, путописе, критику – филмску и позоришну. Дјела: романи „Равнодушни људи“, „Презир“, „Римљанка“, „Досада“, „Конформист“, „Ћоћара“, „Ја и он“, „Пажња“, „Унутрашњи живот“, „Година 1934“; приповијетке: „Римске приче“, „Аутомат“, „Други живот“
.
1909. – Рођен југословенски револуционар и политичар српског поријекла Александар Марко Ранковић, потпредсједник СФРЈ и члан најужег руководства владајућег Савеза комуниста Југославије до смјењивања са свих функција 1966. Послије завођења Шестојануарске диктатуре 1929. осуђен је на шест година робије због илегалне комунистичке активности, а 1940. је постао члан Политбироа Комунистичке партије Југославије. У Другом свјетском рату је руководио припремама за устанак против окупаторске њемачке војске и нацистичка полиција Гестапо га је ухапсила у Београду крајем јула 1941. Послије хапшења је звјерски мучен и потом пребачен у болницу ради лијечења, гдје је држан под стражом, али је ослобођен смјелом акцијом београдских скојеваца. Као организациони секретар КПЈ и члан Врховног штаба партизанских јединица основао је 1944. службу безбједности под називом Одјељење за заштиту народа /ОЗНА/. Послије рата је био министар унутрашњих послова и потпредсједник савезне владе. На Четвртом пленуму Централног комитета СКЈ 1966. на Брионима југословенски предсједник Јосип Броз га је оптужио за злоупотребе Службе државне безбједности и „групашку и антипартијску дјелатност“, послије чега је смијењен са свих функција.

1919. – Ненси Естор као прва жена изабрана у британски парламент.

1941. – Црвена армија у Другом свјетском рату избацила трупе нацистичке Њемачке из Ростова.

1942. – У пожару који је уништио један ноћни клуб у америчком граду Бостон живот изгубило скоро 500 људи.

1943. – У Техерану у Другом свјетском рату, на првом заједничком састанку, совјетски лидер Стаљин, предсједник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил разматрали отварање другог фронта у Европи, операције на источном фронту, послијератно уређење Европе и питање Југославије. Договорено је да се Југославија обнови „у потпуном територијалном интегритету и независности, с тим што ће се питање њених западних граница ријешити послије рата“.

1945. – Умро амерички тенисер и политичар Двајт Дејвис, који је 1900. основао тениско такмичење нација „Дејвис куп“. Био је и амерички министар рата од 1925. до 1929. и генерални гувернер САД на Филипинима од 1929. до 1932.

1950. – У Београду основан Музеј позоришне уметности Србије.

1954. – Умро италијански нуклеарни физичар Енрико Ферми, који је први бомбардовао уран неутронима, добитник Нобелове награде за физику 1938. Засновао је теорију кретања неутрона, а у Другом свјетском рату је у САД, гдје је 1938. емигрирао из фашистичке Италије, на Чикашком универзитету руководио градњом првог нуклеарног реактора.

Његовим именом названо је више појмова у нуклеарној физици: „Фермијево правило селекције“, „Фермијев модел гаса“, „Фермијева ‘старост’ неутрона“, „ферми“ као јединица за дужину.

1960. – Мауританија постала независна исламска република.

1971. – Јорданског премијера Васфија Тела у Каиру, гдје је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији, убили припадници палестинске терористичке организације „Црни септембар“.

1975. – Постављени посљедњи метри пруге Београд – Бар. Више од сто година она је била у стратешком, економском и градитељском програму Србије и Црне Горе, али је градња почела 1952, а радови су интензивирани тек 1968. Више од 27 одсто пруге пролази кроз тунеле и иде преко вијадуката и мостова. Пруга која има 254 тунела и 234 моста већим дијелом /301 километар/ пролази кроз Србију, а 175 километара кроз Црну Гору.

1975. – Фретилин /Револуционарни фронт за независност Источног Тимора/ једнострано прогласио независност те бивше португалске колоније, коју је окупирала Индонезија, и оснивање Демократске Републике Источни Тимор.

1979. – Новозеландски авион „ДЦ-10“ ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживио нико од 257 путника и чланова посаде.
 
1987. – Приликом пада јужноафричког авиона „боинг 747“ у Индијски океан близу Маурицијуса погинуло свих 160 путника и чланова посаде.

1989. – Индијски премијер Раџив Ганди дао оставку послије пораза на изборима.

1990. – Сингапурски премијер Ли Куан Ју сишао са власти послије 31 године.

1994. – Норвежани на референдуму одбили да се прикључе Европској унији.
2000. – Холандски парламент легализовао еутаназију, а Холандија је тако постала прва земља на свијету у којој убиство због милосрђа није противзаконито.

2001. – Споразум о успостављању Међународног савјета за сарадњу БиХ и СРЈ ступио на снагу.

2001. – Представници хрватске Амбасаде у Вашингтону преузели званично оригиналну Збирку и архив Музеја усташког логора „Јасеновац“ која је, запакована у неколико металних кутија, авионом из Њујорка превезена у Загреб.

2009. – Умро Милан Булајић, дипломата и публициста, оснивач и директор Музеја жртава геноцида, оснивач и предсједник Фонда за истраживање геноцида

2010. – Листови „Њујорк тајмс“, „Гардијан“, „Монд“, „Шпигел“ и „Ел Паис“ објавили су на својим интернет сајтовима хиљаде повјерљивих докумената америчких тајних служби, писаних изразито „недипломатским језиком“ из којих се виде ставови Вашингтона о бројним свјетским лидерима, што је изазвало оштро реаговање Бијеле куће и Пентагона и широм свијета. Текстови су пренесени са интернет сајта „Викиликс“ чији је оснивач аустралијски држављанин Џулијан Асанж.

2011. – У Загребу умро Анте Марковић, посљедњи премијер СФРЈ, од марта 1989. до 19. децембра 1991. Пред рат познат по економским реформама.

2014. – У нападу бомбаша самоубица на велику џамију у нигеријском граду Кано погинуло је 64 људи, а рањено 126. Одговорност за напад преузео је „Боко харам“ у чијим је насилним акцијама од почетка године убијено више од 2.000 људи.

2015. – Истакнути турски адвокат и борац за људска права Тахир Елчи који је оптужен за подржавање курдских побуњеника, убијен је на југоистоку Турске док је давао изјаву медијима.
​
2016. – Умро Марк Тајманов, руски шаховски велемајстор, олимпијски шампион, теоретичар шаха и пијаниста.