БАЊАЛУКА - Старе, аутохтоне сорте воћа, поврћа и љековитог биља, које су због раста броја становника, потрошње хране и урбанизације дуго времена биле заборављене, поново се враћају у њиве и баште јер се међу грађанима буди свијест о значају здравих, органских производа.

Како чувене домаће сорте јабука, шљива, кукуруза, кромпира и разног другог поврћа и житарица, којима су многе старије генерације отхрањене, не би заувијек нестале, поред Института за генетичке ресурсе Универзитета у Бањалуци, у чијој банци гена се чува више хиљада принова, брину се и хобисти, односно чувари сјемена окупљени око неформалне групе грађана “Наше сјеме” из Челинца.

Иницијатор и оснивач ове групе Војин Копуз прича за “Глас” да су 2015. године, истражујући тржиште БиХ, уочили веома слабо присуство еколошке хране, због чега су одлучили да покрену причу о сакупљању старих сјемена како би поспјешили органску производњу и одржали традицију. 

- Сакупљање старих сјемена почели смо прије осам година, у кратком року прикупили смо стотинак сорти и потом основали библиотеку сјемења како бисмо грађанима омогућили да их посуде, засију, умноже и дио нам врате. Грађани су се јављали са свих страна и поклањали нам сјемена која су се у њиховим породицама преносила с генерације на генерацију. Једна жена из Челинца имала је око 40 сорти пасуља, тако да смо успјели сакупити више од 700 старих, ријетких и отпорних сорти поврћа, цвијећа, љекобиља и житарица - прича Копуз и додаје да је сјеме раштике, која је на овим просторима узгајана одвајкада, било најаутохтонија сорта коју су посједовали.

Каже да је обим посла прошле године превазишао њихове могућности, те да су због финансијске неодрживости били приморани да све сјеме подијеле.

- С краја прошле и почетком ове године раздијелили смо готово сва стара сјемена, јер су количине постале превелике и нисмо имали могућност да их адекватно чувамо и одржимо клијавост. Када смо објавили да сјемена поклањамо, интересовање је било толико да је за мање од мјесец све отишло јер грађани желе узгајати аутохтоне сорте - наводи Копуз и додаје да су људи све свјеснији значаја очувања традиционалног начина исхране.

Да је потражња за старим сортама воћа и поврћа из године у годину све већа, тврди и оснивач портала “farmer.ba” Нермин Надаревић који путем ове онлајн платформе купцима нуди више од 1.700 традиционалних, органских производа који настају на имањима око 350 пољопривредника из цијеле БиХ.

- Већ пет година водимо овај сајт, али са појавом  вируса корона дошло је експлозије посјета и наруџби. Тада се видјело колики је значај домаће хране, јер нисмо могли нанијети брашна и хладно цијеђених уља. Тај тренд се наставио и након пандемије, тако да и сада сваки дан телефон зазвони и по 50 пута, јер су грађани спознали да је воће и поврће узгојено код нас здравије и укусније. Када су у питању старе сорте сјемена и садница, највише се траже аутохтоне саднице јабуке, шљиве и крушке, а велика је потражња за сјеменом свих врста поврћа и житарица - рекао је Надаревић.

Нутритивне вриједности

Војин Копуз објашњава да је највећа вриједност старих сорти у њиховим органолептичким својствима, односно укусу, мирису, изгледу и боји који су далеко интензивнији у односу на хибридна сјемена.

- Старе сорте су здравије, нутритивно вредније, што се може видјети на примјеру кукуруза. Хибридни је обликом већи, савршенији у односу на неку стару сорту, али има много мање нутритивних својстава, што су показала и истраживања. Колико је кукуруз босанчић богат нутритивним својствима, доказ је чињеница да је наш народ некада по цијели дан радио на њиви једући само пуру и кукурузу - казује Копуз.


Глас Српске