1198. године – Византијски цар Алексије III Анђео одобрио је српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир на Светој Гори српски манастир Хиландар.

1479. године – Основан је универзитет у Копенхагену.

1562. године – Римски цар Фердинанд И и турски султан Сулејман II Величанствени потписали су мировни споразум којим се Фердинанд одрекао Ердеља (данашњи Банат) у корист турског вазала Јована Запоље.

1780. године – Рођен је пруски генерал Карл Марија фон Клаузевиц, један од најпознатијих војних теоретичара (“О рату”). У Наполеоновим ратовима (1812-14. године) био је у служби руске војске.

1803. године – Рођен је руски композитор Михаил Иванович Глинка. Његова два главна дела, опере “Живот за цара” и “Руслан и Људмила”, одредиле су развој опере у Русији.

1839. године – Српски кнез Милош Обреновић абдицирао је у корист сина Милана и напустио Србију. После смрти Милана, неколико недеља од преузимања власти, кнез је постао млађи син Михаило (до 1842. године). Милош се вратио у Србију 1859. године да преузме власт после збацивања кнеза Александра Карађорђевића и владао је до смрти 1860. године.

1869. године – Шпанија је донела нови устав којим је проглашена слобода вероисповести и штампе, уведен је суд са поротом и грађански брак.

1880. године – У САД је инсталирана прва јавна телефонска кабина у свету, у згради “Јејл банке” у Њу Хејвну.

1907. године – Рођен је енглески проналажач Френк Витл, који је 1930. године патентирао турбо млазни мотор.

1926. године – Рођена је америчка филмска глумица Норма Џин Мортенсон, позната као Мерилин Монро, једна од највећих звезда и секс симбола америчког филма 1950-их година (“Џунгла на асфалту”, “Река без повратка”, “Седам година верности”, “Неки то воле вруће”). Нађена је мртва 1962. године.

1941. године – Немци су у Другом светском рату потукли британске трупе и освојили Крит, чиме су обезбедили важну базу за операције на Блиском Истоку и у Северној Африци. Британци су се повукли с великим губицима, а приликом евакуације погинуло је и око 3.000 Аустралијанаца.

1944. године – Југословенски краљ Петар II Карађорђевић потписао је указ о именовању бившег хрватског бана Ивана Шубашића за председника југословенске владе у избеглиштву.

1946. године – Погубљен је румунски генерал Јон Антонеску. Године 1940. присилио је на абдикацију краља Карола ИИ, прогласио се вођом и завео диктатуру подредивши Румунију у Другом светском рату нацистичкој Немачкој. После рата осуђен је на смрт и стрељан.

1948. године – Умро је српски политичар и писац Јаша Продановић, један од оснивача и лидер Републиканске странке, члан Српске академије наука и уметности. У краљевини Србији био је министар просвете и министар привреде, а после Другог светског рата потпредседник Скупштине ФНРЈ.

1958. године – Генерал Шарл де Гол постао је француски премијер у јеку кризе око будућности француских колонија у северној Африци. У децембру те године Де Гол је први пут изабран за председника државе. Други председнички мандат добио је на изборима 1965. године.

1969. године – Кандидат деголиста Жорж Помпиду изабран је за председника Француске пошто је Шарл де Гол поднео оставку.

1973. године – Британски Хондурас је променио назив у Белизе.

1973. године – Председник диктаторске војне владе Грчке Георгиос Пападопулос укинуо је монархију и прогласио републику.

1980. године – Америчка кабловска ТВ мрежа ЦНН почела са радом.

1987. године – У експлозији бомбе подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи убијен је либански премијер Рашид Карами.

1990. године – Председници СССР-а и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992. године.

1993. године – Смењен је председник СР Југославије Добрица Ћосић, први председник СРЈ изабран у јуну 1992. године. Његово смењивање изазвало је револт неколико хиљада Београђана окупљених испред зграде Скупштине. Под оптужбом да су изазвали нереде, у којима је погинуо један полицајац, а више људи рањено, ухапшени су лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић и његова супруга Даница. Пуштени су 9. јула аболицијом председника Србије Слободана Милошевића. Нови председник СРЈ постао је 25. јуна високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Лилић.

1994. године – Јужна Африка се након 33 године поново вратила у Комонвелт.

1994. године – Армандо Калдерон Сол постао је први председник Салвадора после деценије грађанског рата.

1997. године – На парламентарним изборима у Француској победила је удружена левица, а премијер је постао лидер Социјалистичке партије Лионел Жоспен.

2000. године – Хашки трибунал за злочине почињене у Руанди 1994. године, осудио је белгијског новинара на 12 година затвора јер је подстицао злочине у својим радио емисијама.

2001. године – Непалски престолонаследник принц Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом извршио самоубиство. Државна комисија саопштила да је принц био под утицајем алкохола и дроге.

2003. године – Председник Русије Владимир Путин допутовао је у посету Великој Британији на позив британске краљице Елизабете Друге. Он је први шеф руске државе који је као званични гост ушао у краљевску палату у Лондону, после цара Александра Другог 1874. године.

2006. године – Умрла је шпанска певачица и глумица Росио Хурадо позната као “Велика мама” или “Највећа”.

2008. године – Умро је Ив Сен Лоран један од највећих модних креатора 20. века.