337. године – Умро је римски цар Константин I Велики, први римски цар који је прихватио хришћанство у Римском царству. Године 325. сазвао је први хришћански сабор у Никеји.

1455. године – Битком код Сент Албанса у Енглеској је почео тридесетгодишњи “Рат двеју ружа” између династија Ланкастер и Јорк.

1813. године – Рођен је немачки композитор Рихард Вагнер, реформатор опере и оркестра. Стварао је музичке драме епских размера, проширио Бетовенов симфонизам у оперској партитури и постигао прожимање драмске радње и музике. Најзначајнија дела. “Уклети Холанђанин”, “Танхојзер”, “Тристан и Изолда”, “Прстен Нибелунга”, “Парсифал”.

1833. године – У Чилеу је усвојен устав којим је дата већа власт председнику, а римокатоличка вера проглашена државном.

1859. године – Рођен је енглески писац Артур Конан Дојл, прослављени аутор криминалистичких романа у којима су главни јунаци детектив Шерлок Холмс и његов пријатељ др Вотсон.

1873. године – Умро је италијански писац Алесандро Манцони, чије су дело и идеје снажно утицале на национални покрет “ризорђименто” четрдесетих година 19. века. Најпознатија дела: “Вереници”, посмртна ода Наполеону и Бонапарти (Бонапарте) “Свете химне”, драме “Гроф Кармањола”, “Аделки”.

1885. године – Умро је француски књижевник Виктор Иго, уз Балзака најзначајнија личност у француској књижевности. Од 1841. године је члан Академије, а од 1845. године посланик у парламенту где се залаже за слободу штампе, укидање смртне казне и социјалне реформе. Након државног удара Наполеона Бонапарте, одлази у 19-годишње изгнанство где је написао најпознатија дела, романе “Јадници” и “Звонар Богородичне цркве”.
Прочитајте и: Биографија Виктора Игоа

1907. године – Рођен је енглески позоришни и филмски глумац, режисер и продуцент Лоренс Оливије, један од најбољих тумача Шекспирових ликова, добитник Оскара за филм “Хамлет”. Године 1970. добио је племићку титулу.

1914. године – Велика Британија је од Англо-персијске нафтне компаније преузела контролу над нафтним изворима у Персијском заливу.

1915. године – У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији у судару два воза, у Шкотској, погинуло је 227 људи.

1918. године – Немачки авиони бомбардовали су Париз у Првом светском рату.

1939. године – Хитлер и Мусолини потписали су “Челични пакт” о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије.

1943. године – У Москви је саопштено да је распуштена Комунистичка интернационала. Сматра се да је то био Стаљинов гест добре воље према западним савезницима у Другом светском рату.

1970. године – Умро је југословенски редитељ и сценограф Бојан Ступица. Од 1949. године био је редитељ и један од главних организатора у Југословенском драмском позоришту у Београду, а од 1957. године режирао је у београдском Атељеу 212 и у Народном позоришту.

1972. године – Председник САД Ричард Никсон срео се у Москви с председником Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевом, као први амерички председник који је посетио Совјетски Савез.

1972. године – Цејлон је постао република у оквиру Британског комонвелта под називом Шри Ланка.

1975. године – Родезија је искључена из Олимпијских игара због расистичке политике владајућег режима.

1985. године – У експлозији аутомобила-бомбе у једном предградју Бејрута погинуло је 60, а рањено 190 људи.

1989. године – Индија је извршила пробу своје прве ракете земља-земља средњег домета.

1992. године – Генерална скупштина УН примила је у пуноправно чланство три бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. Истог дана у Сарајеву је постигнут споразум представника ЈНА и Председништва БиХ о мирном повлачењу војника и питомаца, држављана СР Југославије, из војних касарни у Сарајеву и Пазарићу.

1994. године – Побуњеници у грађанском рату у Руанди заузели су међународни аеродром у Кигалију и кључну касарну владиних снага, отклонивши највећу препреку у походу на главни град.

1997. године – Пола милиона Пољака похрлило је да види свог земљака, Папу Јована ИИ током његове десетосатне посете тој земљи.

1997. године – Руски председник Борис Јељцин сменио је министра одбране и неколико генерала, након што су одбили да смање буџет и изврше реорганизацију војске.

1998 – Гласачи у Северној Ирској изгласали мировни уговор којим је окончана 20-годишња борба између протестаната и католика. За уставне промене гласало је близу 95 одсто гласача.

1999. године – У највећем таласу избеглица са Косова око 7.700 Албанаца прешло је у Македонију.

2000. године – Израелске судије обориле су закон који је бранио женама да се моле испред Тора арабески на Западном зиду, јеврејском свештеном месту.

2001. године – Национална скупштина Француске одобрила је контроверзни предлог закона којим би острво Корзика добило више права. Протести сепаратиста на том острву против Париза трајали су 20 година.

2002. године – Бивши члан Кју Клус Клана, Боби Френк Чери проглашен је кривим за убиство четири девојчице-црнкиње. Оне су погинуле 1963. године у експлозији динамита који је он поставио у цркви у Бирмингему.

2003. године – Савет безбедности УН укинуо је 13-годишње санкције Ираку, истовремено дајући САД и Великој Британији велика овлашћења у вођењу те земље и њене нафтне индустрије.

2007. године – Пијаниста Бен Вајсман, који је компоновао или био коаутор око 60 песама за Елвиса Прислија, умро је у 86. години.

2007. године – Један од оснивача Светске организације Рома и дугогодишњи борац за права Рома Вања де Гила Кохановски преминуо је у Паризу.

2010. године – У несрећи индијског авиона приликом слетања у граду Мангалор погинуло 158 људи, а осморо је преживело. Међу погинулима је Златко Глушица пилот “ЈАТ ервејза”, који је управљао авионом.

2012. године – Британка Сара Вест преузела је команду над фрегатом “ХМС Портланд” као прва жена командант бојног брода Краљевске морнарице.

2012. године – Први пут је једна приватна компанија, амерички Спејсикс, лансирала свемирску летилицу ка Међународној свемирској станици. До тада су то чиниле искључиво владе.

2013. године – Новоизабрани премијер Исланда Сигмундур Давид Гунлаугсон, лидер Напредне странке објавио је да неће наставити преговоре о уласку те земље у ЕУ без претходног референдума.

2014. године – Војска Тајланда на челу са командантом копнене војске, генералом Прајут Чан-Оча, преузела је власт са циљем успостављања реда и стабилност после шест месеци политичке блокаде и немира у земљи. Током наредна два дана војска је увела полицијски час и распустила парламент.