ЗА БОЦУ 140 ЕВРА: ОД ГОТОВО ЗАБОРАВЉЕНОГ ВОЋА НА НАШИМ ЊИВАМА ДОБИЈА СЕ ЦЕЊЕНА РАКИЈА
Мушмула се веома ретко узгаја, једино се још по негде може видети у углу неке њиве која се више и не обрађује где пркоси времену и рађа.
Ова воћна врста је веома отпорна на болести, корове и не тражи велика улагања. Због низа позитивних особина, али првенствено због тога што је запостављена, Пеђа Филиповић из Тополе одлучио је да засади ово воће.
"Идеја се родила 2012. године, јер смо супруга и ја размишљали да се вратимо природи, а ја сам као дете лета проводио код баке односно код ујчевине и био сам индиректно везан за бављење пољопривредом, али први новац који сам зарадио од свог рада је био управо од пољопривреде и то од сакупљања шумских плодова. Када смо приметили да имамо превише обавеза на послу и да нам треба неки издувни вентил, нека оаза мира, храна за ум онда смо на дедином засаду моје супруге у селу Водице код Смедеревске Паланке засадили мушмуле и дрењине на површини од неких 60 ари", открива Филиповић и додаје да је било потребно много труда око самог подизања засада нарочито је било тешко набавити садни материјал.Како се бави новинарством и пословима из области финансија, пре свега консалтингом и рачуноводством, његови клијенти су 90 одсто људи који се баве плантажном производњом разног воћа.
Шљивовица боља од вискија: Донета одлука чија је ракија најбоља у протеклој години
"Уз њих сам видео колико је енергије и труда потребно да би се подигао засад, а тек да би се одржавао. Пошто не бисмо могли да се посветимо у целости неким сортама и културама због посла којим се бавимо ми смо разматрали да то буде воће које ћемо отргнути од заборава, а да са друге стране размишљамо и о будућности посто смо последњих година у експанзији и да се здрава храна враћа у оптицај", каже он, преноси Агроклуб.
Најбоља у зимско време
Тренд узгоја ове воћне врсте полако се враћа па се последњих неколико година бележи раст засада мушмула првенствено због лековитости плодова али и лаког узгоја.
"Она има много више витамина и воћних киселина од јужног воћа које ми практикујемо да конзумирамо посебно у ово зимско време. Садња је исплатива, посебно у овим годинама када цена јабуке, брескве, шљиве нема неку вредност. Тражи знатно мања улагања у односу на друго воће, а када говоримо о цени свежих плодова два до три пута је виша од јабуке, а у маркетима и више. Ово воће може дати и до 40 килограма плодова по стаблу, није захтевна али што се више посветиш више ће ти се вратити", истиче и додаје да је једно сигурно - мушмула штеди време које морамо провести у воћњаку.
Поред овог воћа, трњина и дрењина сматрају се коровом јер расту у необрађеном делу њиве, али својства трњине и дрењине као и глога су 10 пута већа од неке друге културе, стога, како каже овај новинар и воћар, имају мисију да учине добра дела за себе и друге.
Из хобија настаде и ракија
Било које воће да се гаји најважније је обезбедити тржиште, наглашава Филиповић. Међутим, и код овог воћа десила се једна лоша година, када је целокупан род завршио у лампеку, а из казана је потекла ракија којој је овај новинар и воћар дао име "Мушмулук".
Произвођачи ракије: За славе се попије 20 литара, ограничење апсурдно
"У трећој години смо имали прву продају, у четвртој прву озбиљнију количину, а већ у петој дошло је до тога да купцима није одговарао квалитет не само моје већ и осталих тако да сам тада одлучио да направим ракију. Процес је веома захтеван, али обзиром да радиш несто што нико није - то има својих чари. Ракија није слична ниједној другој, негде је између јабуке и дуње, презахтеван процес јер се мушмула бере после првог мраза, потребно је тихо врење, загревање просторије, али не превише", објашањава и додаје да то што ћете добити мале количине ракије, али робе на цени, говори податак да је у Немачкој, Белгији и Француској једна од најцењенијих, литар у Немачкој је чак 140 евра.
Ова ракија први пут је ове године оцењена и на Међународном оцењивању вина и ракија које је одржано у Тополи, где је награђена "великим златом". Овај успех Филиповићу је ветар у леђа па открива да су планови за будућност да се његова ракија нађе на полицама великих маркета и да коначно заузме место које јој припада.
Иначе, њена употребна вредност је велика, поред ракије може се припремати ликер и џем, а верује се да позитивно делује у лечењу разних здравствених проблема.
Извор: Б92
Ова воћна врста је веома отпорна на болести, корове и не тражи велика улагања. Због низа позитивних особина, али првенствено због тога што је запостављена, Пеђа Филиповић из Тополе одлучио је да засади ово воће.
"Идеја се родила 2012. године, јер смо супруга и ја размишљали да се вратимо природи, а ја сам као дете лета проводио код баке односно код ујчевине и био сам индиректно везан за бављење пољопривредом, али први новац који сам зарадио од свог рада је био управо од пољопривреде и то од сакупљања шумских плодова. Када смо приметили да имамо превише обавеза на послу и да нам треба неки издувни вентил, нека оаза мира, храна за ум онда смо на дедином засаду моје супруге у селу Водице код Смедеревске Паланке засадили мушмуле и дрењине на површини од неких 60 ари", открива Филиповић и додаје да је било потребно много труда око самог подизања засада нарочито је било тешко набавити садни материјал.Како се бави новинарством и пословима из области финансија, пре свега консалтингом и рачуноводством, његови клијенти су 90 одсто људи који се баве плантажном производњом разног воћа.
Шљивовица боља од вискија: Донета одлука чија је ракија најбоља у протеклој години
"Уз њих сам видео колико је енергије и труда потребно да би се подигао засад, а тек да би се одржавао. Пошто не бисмо могли да се посветимо у целости неким сортама и културама због посла којим се бавимо ми смо разматрали да то буде воће које ћемо отргнути од заборава, а да са друге стране размишљамо и о будућности посто смо последњих година у експанзији и да се здрава храна враћа у оптицај", каже он, преноси Агроклуб.
Најбоља у зимско време
Тренд узгоја ове воћне врсте полако се враћа па се последњих неколико година бележи раст засада мушмула првенствено због лековитости плодова али и лаког узгоја.
"Она има много више витамина и воћних киселина од јужног воћа које ми практикујемо да конзумирамо посебно у ово зимско време. Садња је исплатива, посебно у овим годинама када цена јабуке, брескве, шљиве нема неку вредност. Тражи знатно мања улагања у односу на друго воће, а када говоримо о цени свежих плодова два до три пута је виша од јабуке, а у маркетима и више. Ово воће може дати и до 40 килограма плодова по стаблу, није захтевна али што се више посветиш више ће ти се вратити", истиче и додаје да је једно сигурно - мушмула штеди време које морамо провести у воћњаку.
Поред овог воћа, трњина и дрењина сматрају се коровом јер расту у необрађеном делу њиве, али својства трњине и дрењине као и глога су 10 пута већа од неке друге културе, стога, како каже овај новинар и воћар, имају мисију да учине добра дела за себе и друге.
Из хобија настаде и ракија
Било које воће да се гаји најважније је обезбедити тржиште, наглашава Филиповић. Међутим, и код овог воћа десила се једна лоша година, када је целокупан род завршио у лампеку, а из казана је потекла ракија којој је овај новинар и воћар дао име "Мушмулук".
Произвођачи ракије: За славе се попије 20 литара, ограничење апсурдно
"У трећој години смо имали прву продају, у четвртој прву озбиљнију количину, а већ у петој дошло је до тога да купцима није одговарао квалитет не само моје већ и осталих тако да сам тада одлучио да направим ракију. Процес је веома захтеван, али обзиром да радиш несто што нико није - то има својих чари. Ракија није слична ниједној другој, негде је између јабуке и дуње, презахтеван процес јер се мушмула бере после првог мраза, потребно је тихо врење, загревање просторије, али не превише", објашањава и додаје да то што ћете добити мале количине ракије, али робе на цени, говори податак да је у Немачкој, Белгији и Француској једна од најцењенијих, литар у Немачкој је чак 140 евра.
Ова ракија први пут је ове године оцењена и на Међународном оцењивању вина и ракија које је одржано у Тополи, где је награђена "великим златом". Овај успех Филиповићу је ветар у леђа па открива да су планови за будућност да се његова ракија нађе на полицама великих маркета и да коначно заузме место које јој припада.
Иначе, њена употребна вредност је велика, поред ракије може се припремати ликер и џем, а верује се да позитивно делује у лечењу разних здравствених проблема.
Извор: Б92
