ДВОРОВЉАНСКИ СОЛУНЦИ
Иако мало село, Дворови су увијек имали напредне људе и људе који су остваривали завидне успјехе и испољавали храброст и одважност да се укључе у борбу свих видова, па тако и у протекле ратове.
У току Првог свјетског рата, тачније у српској војсци која је отишла до Солуна, налазили су се и људи из Дворова или су били поријеклом из Дворова.
Јеадн од њих је био ТОДОР - ТОШО (СИМЕ И СМИЉЕ) СТАНЧИЋ, рођен 01.02.1873. године у Дворовима. Умро је 1945. године у Кисељаку код Сарајева, а његове кости су пребачене у гробницу у Дворовима 1960. године. У Кисељаку је имао хотел ,,Делак“ и циглану. Са још двојицом Срба саградио је православну цркву у Кисељаку, код које је и био сахрањен. Једно вријеме је имао продавнице пића у Бијељиним и Дубровнику. Путовао је, са још два суграђанина у Чешку, Моравску и Угарску на извјесни научни скуп, а уствари је преносио оружје и био повезан са „младобосанцима“. На почетку 20. вијека био је начелник сеоске општине Бијељина и повјереник Народне одбране реона Шабац. Осуђен је на „велеиздајничком процесу“ у Бијељини на 15 година робије.
Други је МИЛАН (ЂОКО) АРСЕНОВИЋ.
Заробљен је у Румунији као аустроугарски војник. Изразио је жељу и приступио српској војсци гдје је догурао до чина каплара. Страдао 1943. године. Сахрањен је негдје у Румунији. Остали подаци су непознати.
Претпоставља се да је још један Дворовљанин био „солунац“, а презивао се СЕЛАКОВИЋ, али тај податак се још испитује'', тврди Владан Симеуновић који је користио податке из књиге ,,Семберски солунци'', публицисте Петра Вујичића.
У току Првог свјетског рата, тачније у српској војсци која је отишла до Солуна, налазили су се и људи из Дворова или су били поријеклом из Дворова.
Јеадн од њих је био ТОДОР - ТОШО (СИМЕ И СМИЉЕ) СТАНЧИЋ, рођен 01.02.1873. године у Дворовима. Умро је 1945. године у Кисељаку код Сарајева, а његове кости су пребачене у гробницу у Дворовима 1960. године. У Кисељаку је имао хотел ,,Делак“ и циглану. Са још двојицом Срба саградио је православну цркву у Кисељаку, код које је и био сахрањен. Једно вријеме је имао продавнице пића у Бијељиним и Дубровнику. Путовао је, са још два суграђанина у Чешку, Моравску и Угарску на извјесни научни скуп, а уствари је преносио оружје и био повезан са „младобосанцима“. На почетку 20. вијека био је начелник сеоске општине Бијељина и повјереник Народне одбране реона Шабац. Осуђен је на „велеиздајничком процесу“ у Бијељини на 15 година робије.
Други је МИЛАН (ЂОКО) АРСЕНОВИЋ.
Заробљен је у Румунији као аустроугарски војник. Изразио је жељу и приступио српској војсци гдје је догурао до чина каплара. Страдао 1943. године. Сахрањен је негдје у Румунији. Остали подаци су непознати.
Претпоставља се да је још један Дворовљанин био „солунац“, а презивао се СЕЛАКОВИЋ, али тај податак се још испитује'', тврди Владан Симеуновић који је користио податке из књиге ,,Семберски солунци'', публицисте Петра Вујичића.
