Изучавајући шпанске композиторе и њихову музику све више сам откривао свијет фламенка и на завршној години студија схватио сам да је фламенко оно што желим свирати, каже пионир фламенко гитаре у БиХ.

Још као дијете је Мирза Реџепагић слушао очеве плоче Пака се Лусије и замишљао себе како свира на бини пред стотинама људи. Фасциниран звуком гитаре, рекао је родитељима да жели научити свирати тај инструмент. Недуго након тога, родитељи су га уписали у музичку школу, што означава почетак његовог музичког пута.

“Интересантно је то да сам на почетку музичке школе свирао хармонику, јер није било мјеста на гитари. Након неколико седмица патње са хармоником, ослободило се мјесто на гитари и већ након првог часа, тачно сам знао да је то оно што желим бити – гитариста”, каже Реџепагић, враћајући сјећања на почетак свог музичког путовања.

Даље музичко образовање наставио је у Београду у класи истакнутог професора Зорана Анића, истовремено похађајући гимназију у родном Новом Пазару. Након тога уписује Музичку академију у Сарајеву гдје је свирао разне композиторе шпанске класичне музике који су у великој мјери били инспирисани звуцима фламенка и андалузијске музике.

“Изучавајући шпанске композиторе и њихову музику све више сам откривао свијет фламенка и на завршној години студија схватио сам да је фламенко оно што желим свирати. Осјећао сам да није то само пуки излет у непознато, којем ћу након упознавања окренути леђа и прећи на нешто друго. Осјетио сам да заправо фламенко зове мене. Звучи чудно, али је заиста било тако”, искрен је.

‘Наш сензибилитет је сличан шпанском’

Схватајући да фламенко није умјетност коју може научити из књига, нота и видеоклипова, на љето 2012. године је, у жељи да осјети дух Анадалузије и нађе учитеља фламенка, одлучио отићи у Гранаду. Часове фламенко гитаре похађао је код разних фламенко мајстора, међу којима се издвајају Хорхе ел Писао и Рубен Кампос.

“Похађао сам наставу у једној приватној школи фламенка и имао срећу да радим са два призната учитеља гитаре из Гранаде. Године 2013. добио сам стипендију Асоцијације фламенко гитариста Шпаније за специјалистичке студије у Мадриду, гдје сам своје знање унаприједио радећи с изврсним фламенко педагогом Хосеом Делуном. Тај период је много утјецао на мој умјетнички развој и даљи пут јер сам био у колијевци фламенка, окружен најбољим музичарима и трудио сам се сваку минуту времена искористити да научим што више од њих. Оно што је за мене најбитније је да је одлазак у Шпанију помогао да у потпуности разумијем традицију и културу фламенка”, прича нам.

Након завршених специјалистичких студија Мирза Реџепагић постаје и један од њихових предавача, што га чини јединим школованим предавачем за фламенко гитару на Балкану. Након тога се враћа у Сарајево, доносећи дух Шпаније на тло Босне и Херцеговине.

“Иако код нас не постоји фламенко сцена те га је немогуће чути уживо, на мојим концертима се готово сваки пут изненадим када увидим како људи фантастично реагују на неке ‘ситне’ музичке детаље на које, рецимо, реагује публика у Шпанији, којој је фламенко свакодневница”, каже Реџепагић.

“То нам говори да је наш сензибилитет јако сличан шпанском, као и менталитет. Брзи ритмови, енергични пасажи, латентно лудило које се прожима у пасажима балканских виртуоза је естетски готово идентично као код фламенка”, додаје.

Турнеја прекинута пандемијом

Почетком 2016. године покреће свој фламенко пројект у сарадњи са загребачком фламенко пјевачицом Нином Ћорић с којом је наступио на многобројним концертима. У септембру исте године представља нови ауторски пројекат Тареб y Дуенде, који представља фузију фламенка и оријенталне музике, а који је остварен у сарадњи са умјетницима из БиХ, Хрватске и Србије.

Но, пројект којем је посљедњих година највише посвећен је међународни ансамбл НАиРУЗ којег, с Реџепагићем на челу, чине нејиста и вокалиста из Новог Пазара Алмедин Варошанин, перкусионист Нино Мурешкић те словенска фламенко плесачица Уршка Цента.

“НАиРУЗ је изразито квалитетан продукт, састављен од врхунских музичара и захтјева доста посвећености, како у креативном, тако и у организационом смислу. Интернационални састав, којег чине умјетници из Словеније и Србије, на челу са мном, је већ на првом концерту на 22. Јазз Фесту Сарајево показао да је ријеч о озбиљном саставу. Пред сами почетак пандемије смо свирали у престижном љубљанском Цанкарјевом дому гдје смо добили стајаће овације од публике која итекако добро познаје музичку сцену Европе. Тај концерт је најављивао почетак наше турнеје у БиХ, Аустрији и Италији, која је нажалост прекинута Ковид-19 пандемијом”, каже Реџепагић.

Константан рад

Међутим, признаје да једва чекају отварање граница како би ушли у студио и снимили албум који је већ спреман. Осим тога, најесен их чекају нови концерти.
​
“Већ у септембру имамо букиране концерте у Словенији и Шпанији, а рад на новом материјалу је већ присутан, тако да, уколико се пандемија смири, процват НАиРУЗА, како му и име говори (Наируз на перзијском знаци рађање, цвјетање и изведеница је од имена које ознацава Нову годину) ће ускоро доћи”, каже Мирза Реџепагић.

(Ал Јазеера)