ПОСТОЈИ ВИШЕ ОД 80 ВРСТА ТУМОРА МОЗГА
Свјетски дан обољелих од тумора мозга обиљежава се с циљем усмјеравања пажње на особе обољеле од ове болести и са намјером подизања свијести о потреби за додатном едукацијом о симптомима и узроцима ове опаке болести.
Тумори мозга обично се дијеле на бенигне и малигне, иако су сви тумори унутар лобање опаснији због компресије на околно мождано ткиво. Најчешћи бенигни тумор је менингеом, а најчешћи и најагресивнији малигни тумор је глиобластом.
Малигни тумори мозга су нешто чешћи код мушкараца, док су бенигни нешто учесталији код жена. Једини дефинитивно потврђени ризични фактор за настанак тумора мозга је излагање радијацији, а мали је удио тих тумора повезан с познатим генетичким синдромима (туберозна склероза, Ли-Фраумени синдром, итд.). Учесталост тумора мозга два је пута већа код болесника с АИДС-ом.
Симптоми који, сами или у комбинацији, могу указати на тумор мозга укључују промјене у понашању, когнитивне промјене, вртоглавице или нестабилност, појаву двослика, честе главобоље, оштећење слуха, јутарњу мучнину и повраћање, епилептичке напада, те слабост или парализу. Симптоми зависе о подручју мозга које је захваћено. Малигни тумори мозга изазивају повећање интракранијалног притиска које је животно угрожавајуће и доводи до несвјестица и застоја дисања. С обзиром да мозак не садржи рецепторе за бол, главобоља је присутна ако тумор инфилтрира мождане овојнице.
Присутност симптома обично води детаљном неуролошком прегледу, уз дијагностичке сликовне претраге гдје се најчешће употребљавакомпјутерска томографија (ЦТ), магнетска резонанца (МР) и ангиографија. Прецизно дијагностиковање се, такође, проводи узимањем узорака за патохистолошку анализу, ако је тумор доступан.
У лијечењу се користе различите методе, зависно о врсти и локализацији тумора: операција, зрачење или комбинација наведених метода. Ако је тумор недоступан хируршком лијечењу или је превише проширен, може се покушати примјена лијечења хемотерапијским лијековима.
Иначе, постоји више од 80 врста тумора који могу расти унутар лобање и који доводе до оштећења мозга. Ипак, код одрасих, пет врста тумора се среће у више од 90 посто случајева.
Тумори мозга обично се дијеле на бенигне и малигне, иако су сви тумори унутар лобање опаснији због компресије на околно мождано ткиво. Најчешћи бенигни тумор је менингеом, а најчешћи и најагресивнији малигни тумор је глиобластом.
Малигни тумори мозга су нешто чешћи код мушкараца, док су бенигни нешто учесталији код жена. Једини дефинитивно потврђени ризични фактор за настанак тумора мозга је излагање радијацији, а мали је удио тих тумора повезан с познатим генетичким синдромима (туберозна склероза, Ли-Фраумени синдром, итд.). Учесталост тумора мозга два је пута већа код болесника с АИДС-ом.
Симптоми који, сами или у комбинацији, могу указати на тумор мозга укључују промјене у понашању, когнитивне промјене, вртоглавице или нестабилност, појаву двослика, честе главобоље, оштећење слуха, јутарњу мучнину и повраћање, епилептичке напада, те слабост или парализу. Симптоми зависе о подручју мозга које је захваћено. Малигни тумори мозга изазивају повећање интракранијалног притиска које је животно угрожавајуће и доводи до несвјестица и застоја дисања. С обзиром да мозак не садржи рецепторе за бол, главобоља је присутна ако тумор инфилтрира мождане овојнице.
Присутност симптома обично води детаљном неуролошком прегледу, уз дијагностичке сликовне претраге гдје се најчешће употребљавакомпјутерска томографија (ЦТ), магнетска резонанца (МР) и ангиографија. Прецизно дијагностиковање се, такође, проводи узимањем узорака за патохистолошку анализу, ако је тумор доступан.
У лијечењу се користе различите методе, зависно о врсти и локализацији тумора: операција, зрачење или комбинација наведених метода. Ако је тумор недоступан хируршком лијечењу или је превише проширен, може се покушати примјена лијечења хемотерапијским лијековима.
Иначе, постоји више од 80 врста тумора који могу расти унутар лобање и који доводе до оштећења мозга. Ипак, код одрасих, пет врста тумора се среће у више од 90 посто случајева.
