Теорија о агресивној дјеци која одрастају у агресивне одрасле особе у позадини је сузбијања било каквог облика агресије, посебно уназад петнаестак година, не само у родитељским домовима већ и у вртићима. 

Међутим, колико је уопште истине у тој теорији преиспитао је дански породични терапеут Јеспер Јул. Јул не само да преиспитује сузбијање агресије, већ такво васпитање сматра изузетно штетним.  

 - Главна је претпоставка да ако не желимо рат, не желимо насиље, а самим тим не желимо ни агресију, али агресија дјетета од двије, три или пет година, нема никакве везе с агресијом на примјер навијачких група, објашњава Јул аутор бројних књига о дјеци и васпитању, те додаје како се спутавањем дјеце да избаце фрустрације из себе добива то да су све више, посебно дјечаци у доби од три до 6 година, маргинализовани, а чак и то да их се не сматра нормалним, па и то да им предстоји неки облик терапије. Наравно, зато  не чуди да су и истраживања показала како се дјеца, посебно дјечаци не осјећају добро у вртићима.   

- Оно чега се сви желе ријешити је деструктивно насиље, али оно нема смисла ако је ријеч о малом дјетету, јер је код дјеце од 3-6 година та агресивност одраз фрустрације. У тој доби размишљају брже но што могу говорити па постају фрустрирани и не знају како другачије да то изразе., појашњава Јеспер Јул упозоривши како у случају да од тога родитељи или васпитачице у вртићу раде проблем дијете постаје још исфрустрираније.   Идеална реакција у том случају, како савјетује овај породични терапеут, је рећи дјетету да то не ради, али не кривити га због тога, већ му објаснити како мама/тата/васпитачица не воле када их се гризе/удара те да им покуша рећи у чему је заправо проблем. 

Често овакво агресивно понашање кулминира управо у вртићима гдје већина дјеце због родитељских обавеза креће с навршених годину дана. Јул за то има објашњење.  

 - Вртићи су у већини случајева направљени тако да у њима нема простора па се дјеца почињу понашати као кокоши стиснуте у кокошињцу., каже Јеспер Јул и додаје како би према његовом искуство било идеално да дјеца прве три године не иду у вртић већ да их чувају у идеалној верзији родитељи или блиске особе.

 За ону дјецу која ипак немају избора те крену у вртић, Јул савјетује да им се допустити да се више свађају.   

- Провјерен систем из Скандинавије је увођење правила у вртиће да дијете које се не жели више свађати само подигне руку и заустави друго дијете. То се показало јако успјешним јер је васпитачима омугућено да открију код које дјеце би агресија могла бити проблем  -  код  оне која не престају након упозорења другог дјетета.  

 Што се тиче родитељских погрешки Јул издваја два екстрема - родитеље који дјецу држе у реду насиљем и оне који их толико хвале без обзира на то шта раде. 

Вечерњи лист