Виртуелно путовање у прошлост кроз музеје у Никшићу и Јабланици :: Semberija INFO ::

 

Виртуелно путовање у прошлост кроз музеје у Никшићу и Јабланици


Модернизација музеја у Никшићу и Јабланици реализује се у оквиру пројекта прекограничне сарадње „Занимљиви музеји“ који финансира Европска унија. Помоћу технологије за виртуалну стварност посјетиоци ће моћи путовати у прошлост. Тако ће посјетиоци музеја у Јабланици моћи да доживе Битку на Неретви, док ће се посјетиоци у Никшићу и Археолошком центру Петровићи, моћи да се врате хиљаде година уназад и осјете какав је живот био на најзначајнијем праисторијском локалитету у Црној Гори Црвена Стијена.

Израда 3D анимација и видеа за VR апликације је у току на оба локалитета, а до краја године очекује се завршетак грађевинских радова и опремање VR простора.

Пројект заједнички проводе Удружење ЛиНК из Мостара у сарадњи са Националним Музејом Црне Горе и Општином Јабланица. Укупна вриједност пројекта је 400.000 евра, од чега Европска унија финансира око 300.000 евра.

 „Пандемија је знатно отежала имплементацију пројекта, али креативношћу и напором свих укључених актера, срећом није дошло до озбиљнијег кашњења током имплементације. Утицај се прије свега односио на немогућност физичких сусрета који би убрзали договоре око радова, набавки, нових поставки... Пандемија негативно утиче и на мотивацију људи да раде на промјенама и побољшању услова за пријем посјетилаца, па смо се морали носити и са тим проблемом“, рекли су у Удружењу ЛиНК.

Кроз овај пројекат Музеј Битка на Неретви ће добити савремену опрему која ће прије свега привући младе и на иновативни начин приближити историју посјетиоцима.



 „Примарни циљ који настојимо постићи кроз реализацију пројекта „Занимљиви музеји“ јесте модернизација музеолошке презентације путем увођења модерних технологија. Тренутно се под водством др Селме Ризвић  ради на оспособљавању простора за виртуелну реалност у којем ће на посебним уређајима VR хедсетовима бити доступан виртуелни садржај. Посјетилац музеја ће се путем тог садржаја наћи у средишту Битке на Неретви са задатком да сруши мост, обори непријатељске авионе и пренесе рањенике. Поред израде апликације за виртуелни садржај, активностима пројекта је планирано опремање сталне поставке Битка на Неретви аудио водичима, таблетима, LCD телевизорима, док ће се читав изложбени простор музеја оживјети путем израде нових изложби, набавке озвучења и опремања сувенирнице. Наша визија је да Музеј позиционирамо као важан центар културно –историјске баштине и у регионалним, али и у ширим оквирима“, каже Азра Ђелмо, директорица ЈУ Музеј "Битка за рањенике на Неретви" Јабланица.

Завичајни музеј у Никшићу основан је 1951. године и налази се у згради Дворца краља Николе Петровића Првог који је и сам културно добро од националног значаја.

Музејски материјал организован је у пет  музејских збирки. Доминантна збирка музеја је Археолошка са 18 790 предмета заштићених као културно добро. До недавно, стална музејска поставка из 1984. године биљежила је око 3.000 посјета годишње.

„У току је велика санација, рестаурација и конзервација Дворца краља Николе Првог у Никшићу. Све збирке су привремено измјештене и депоноване до  љета 2021. године када очекујемо завршетак грађевинских радова. Нова поставка подразумијева савремени музеолошки приступ у експозицији музејског материјала, унапређење публике, пратећих садржаја и техничко-технолошко осавремењавање. Фокус пројекта „Занимљиви музеји“ ће бити усмјерен на археолошку збирку, односно Истраживачко-посјетитељски центар „Црвена Стијена“ који се налази 45 км удаљености од Никшића  у селу Петровићи у близини налазишта Црвена Стијена, а на граници са Босном и Херцеговином“, каже Јелена Ђукановић, директорица Завичајног  музеја у Никшићу.

Археолошко налазиште Црвена Стијена најважније је прахисторијско налазиште у Црној Гори, с дебљином културног слоја већом од 20 метара.

„Овај локалитет има најдужи археолошки континуитет широм Европе и због те чињенице Црвена Стијена је потенцијално једно од најважнијих археолошких налазишта на континенту. На овом археолошком локалитету могу се пратити промјене култура и развој људског друштва и његовог природног окружења у континуираном временском интервалу од преко 150 хиљада година“, објашњава директорица Ђукановић.

Semberija info