Српска православна црква и данас слави Ваведење Пресвете Богородице, један од највећих празника посвећених Богомајци. Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји и постала прва завјетована дјевица у историји хришћанства.

Ваведењем пресвете Богородице, празником који слави сав хришћански свијет, започето је искупљење људског рода.

Ваведење, или како га још зову Света Пречиста или Женска Богородица обиљежено је црвеним словом у православном календару. Спада у 12 највећих хришћанских празника.

Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.

По обећању да ће дијете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.

На овај дан Дјевица се завјетовала пред Богом и људима, а чинодејствовао је првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. Богородица је у молитвама и посту, у храму остала до дванаесте године.

После смрти родитеља, Дјеву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовијест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.

Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских родова. Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог вијека, писани трагови потичу из 8. вијека.

Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.

Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна вјеровања везана за моћ икона на којима је она представљена.

У неким селима био је обичај да се после службе у цркви, свечано одјевене и окићене цвијећем, окупе све младе које су се те јесени удале. У неким селима жене које немају дјецу, одлазе у манастире и цркве, гдје се моле како би добиле пород.

Овај дан такође носи вјеровање да се не би требало користити оштри предмети попут ножева, маказа или сјечива како би се звијерима "затвориле чељусти" током предстојеће зиме.

Традиционално, домаћице праве обилне трпезе у част овог празника. Посебна пажња се посвећује храни, верујући да ће она донети плодност и благостање у дом.

Такође, вјерује се да се на Ваведење не смеју конзумирати јела која се секу ножем, како би се избегло призивање несреће.

И сточари је славе како би им заштитила стоку од звијери.

Понегдје се вјерује да лијепо вријеме на Ваведење најављује добру летину.

Старији кажу да ако на Ваведење пада киша – биће родна година, ако дува јак вјетар – неродна. Ако буде хладно и са снијегом, следећа година била би блага и топла.

На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у вријеме великог Божићног поста.