У сусрет централном обиљежавању великог јубилеја-150 година од освећења храма, на Приљевима, у Липници, код Лознице, посвећеног Преображењу Господњем, и славе те богомоље, из штампе је изашло друго, значајно допуњено издање књиге „Од мајке, до Цркве“, у издању Српске краљевске академије научника и умјетника, чији је аутор Владимир Митрић, стални дописник „Вечерњих новости“ из Лознице, Шапца и Републике Српске.

Аутор је, како каже дипломирани теолог Предраг Вујевић, „у другом издању, заправо, приказао како је прво издање тог дјела, посвећено богомољи -слављеници, дочекано међу читаоцима у овом дијелу Србије, Републици Српској, региону и расејању“.

-Све књиге су бесплатно подијељене и то је дар писца у част храма у ком су крштени и он и његови најближи, и преци, који је подигао, на свом имању, чувени прота руњански Владимир Поповић, прије вијек и по, који је био и посланик у тадашњој Скупштини Србије -каже Предраг Вујевић.

-Сазнајемо да је на освећењу храма био српски краљ Милан Обреновић, чија је прабака Анђелија из села Руњана које припада овој парохији и богомољи. Цркву је посјетио и краље Петар Први Карађорђевић, сви епископи шабачко -ваљевски од њеног освећена, патријарх Димитрије Павловић и многи други.

Василије Перић, начелник општине Угљевик, иначе потпредсједник Епархијског управног одбора Епархије зворничко-тузлансле СПЦ, истиче да је књига доживјела „скоро невиђење промоције, од оне у Парохијском дому у Липници, гдје је одржана уз благослов епископа шабачког Јеротеја до оних у Иригу, Угљевику, Лопарама...“.

-Ова књига није само прича о једном дивном древном храму, бисеру наше вјере, храму Бога живога, већ и о времену у ком постоји, већ и мост за Србе ма гдје они живјели, прије свега са нама у Републици Српској.

-Промоције су показале да је,са одушевљењем, примљено поред осталог, снажно дјеловање Богомољачког покрета светог владике Николаја Велимировића и то се види у допуњеном издању -каже Перић.

-Аутор је направио сјајан мост нашег рода на обје обале Дрине, и раније, на много начина, не само као новинар, а овим дјелом их је учврстио, како се то каже црквено, „за вијек и вијекова“.
Снажно се на промоција видјело како наш народ, ма гдје живио, нико ничим не може да ограничи, посебно оно на чему су радили сви од Светога Саве до владике Николаја, светог оца Јустина до данашњих дана.

Академик Драгољуб Драго Мирковић истиче да је „ријетко као ко Митрић на промоцијама донио емоције, које никога нису остављале равнодушним“. И , како каже, према Цркви и према мајци.

-И тај његов спој љубави Бога живога, мајке и цркве -прича академик Мирковић. -Кроз сваки његов ред се осјећа да је „мајка биће најсличније Богу“, како је говорио свети владика Николај(Велимировић).

-Владимиру, који живи скоро монашким животом годинама и деценијама, знано је добро, а то поручује и свима да „тамо гдје не стиже Бог, ту је мајка“. Писао је књигу, убрзо после смрти његове мајке Марице, која га је увела у вјеру, а како то свједочи ова књига пуња љубави, пажње и најбољих намјера према Богу, роду и отаџбини својој.

Милица Ристановић из Руњана, иза које је највеће образовање у просвети, иначе Митрићева школска другарица, каже да „једноставно није могла да вјерује како је о цркви, којој и она припада и у којој је крштена, као и сви њени, аутор изнио скоро идентичне емоције, које и она носи у себи, вазда, према богомољу на Приљевима“.
 
-Тешко је да неко ко чита ову књигу не заплаче, јер сваки ред је пун љубави – истиче Милица.

-Нема чини ми се љепше богомоље, комплетно са прелијепом портом и околином, а Владина књига је све то сабрала на начин који је вјечан, да свједочи да смо јој увијек била привржена чеда и онда када су била најтежа времена за наш род.

Пред велико славље, на дан Светог Преображења Господњег, црква добија нову "одору“. Слављеница ће бити сва у бијелом. Радови , које благословио, али и помно прати владика Јеротеј, су при самом крају. Раније је добила нов кров, а недавно је урађена и лијепа ограда.

-На тај дан нам стиже наш епископ Јеротеј, наш духовни родитељ, који је, такође инспирисао док сам писао ову књигу, јер сам слушао његове ријечи изговорене одмах пошто је постао епископ, тада викарни патријархов, да је срећан што су његовог брата и њега њихови дивни родитељи васпитали и учили да, прије свега, буду добри и ваљани људи -каже Митрић.

-Снажна породица и јака вјера могу што нико не може. У то сам се безброј пута увјерио. А , као што је писао владика Николај, „док сам писао ове странице, као да ми је неко диктирао, а да сам ја руком исписивао“.