Музеј Семберије организовао је промоцију књиге “Селиме, Селиме, из Тузле - одсели ме”', аутора Лазе М. Ристића, који је избјегао у Аустраљу, а током ратних дешавања био је ратни заробљеник у затворима у Тузли и Зеници.



-Родом сам из Доњег Потпећа, а у Тузли сам радио као судија. У том граду сам стекао све, а у рату сам све узгубио. Данас, толико година касније кажем, жив сам и у једном сам комаду. Много тог сам доживио и преживио, а у жељи да се то што смо доживјели  током ратних година, никад више не догоди, одлучио сам да напишем књгу  “Селиме, Селиме, из Тузле - одсели ме”. Селиму Бешлагићу су и Срби вјеровали, али се испоставило да је антисрпски настројен, а многи су то осјетили на својој кожи. У корице књиге сам ставио оно што ми је у души, оно што сам доживио и преживио, а  књигу сам посветио синовима Игору и Ивану, родбини и пријатељима, младим нараштајима, да упамте одакле су дошли, да никад не забораве да су могли живјети једни поред других, да уче генерације које ће доћи послије њих, да једни друге респектују и никоме не дозволе да их силом сели са родног огњишта”, рекао је Ристић и нгласио да ће “људи увијек људи, а нељуди ће покушати да се ваде из својих јазбина. Моја порука је :немојте мрзити. Ја нисам осјећао мржњу него патњу, патњу зашто ми се то догодило?!” У рецензији Ристићеве исповијести, др Марко Миловић је написао да се ће читаоци схватити како је тешко бити свједоком истине пред којом једна страна свијета занемарује постојање друге.”Читајте и памтите!”

(Семберија инфо)