Драгољуб Драго Мирковић, професор ликовне умјетности, ликовни умјетник, предузетник и академик Српске краљевске академије научника и уметника,родом из Мацавара, у Бањанима, у Старој Херцеговини, на приједлог Научног вијећа СКАНУ, поводом Видовдана, изабран је за редовног члана Српске краљевске академије научника и умјетника.
 
-Мирковићев допринос раду Академије посљедњих година је немерљив и значајно је доприњео њеној афирмацији и угледу и у Србији, и у Републици Српској и у Црног Гори.Управо је, као почасни члан СКАНУ, добио Плакете града Лозница, великог уздарја који се додијељује традиционално поводом Дана града -наглашава се у образложењу Научног вијећа којим је предсједаво академик професор др Мирко Керкез, наш чувени хирург.


 
Добитник је и највиших призања Српске православне цркве, Борачке организације Републике Српске, Града Бијељине, многих хуманитарних организација и Српске краљевске,академије научника и умјетника, где је истакнути члан Одјељења за ликовну умјетност.
 
Академик Мирковић је осмислио, урадио и поставио велелепни споменик Рускињи Дарији Алексндровној на Гучеву, дјевојци из Петрограда, која је на Гучеву, у октобру 1914 године, погинула на првој линији фронта, збрињвајући дневно и по 100 српских јунак и бодрећи их у борби против Аустроугара.Споменик је даровао народу Лознице, Јадра и Србије.
 
Мирковић је урадио, осмислио и даровао Лозници, спомен знамење, а потом и велики, монументални крст у знак сјећања на Лозничанина академика професор др Јована Цвијића, нашег најсвестранијег научника, на мјесту гдје је била његова родна кућа у Лозници.Урадио је и даровао спомен обиљежје за владику Валеријана Стефановића, рођеног Лешничанина, једног од најчувенијих архијереја СПЦ, који је Други свјетски рат провео збрињавајући на хиљаде и хиљаде избјеглица у Београду и Србији, а после рата постао први епископ Епархије шумадијске.Аутор је и дародавац белега, у име СКАНА, који стоји у Шапцу на кући наше славне списатељеке Исидоре Секулић, прве жене академија између два свјетска рата код Срба. Академик Мирковић је дао и значајан прилог у материјалу и раду за спомен обиљежје у селу Цикотама, код Лознице, у Јадру, посвећено страдању око 400 мјештана међу којима је било доста дјеце чак и беба рођених тек прије пар дана.
 
Мирковић је, као писац, дао допринос васкрснућу из заборава знаменитог Србина, Милоша Милојевића, коме је посветио значајно дјело.У том дијелу које је прво представљено и у Лозници, значајно мјесто посвећно је сарадњи великог Милоша Милојевића и великог лозничког проте Игњата Васића.Драгоцјен је допринос Мирковића, његове супруге Росе, рођене Крупањке, и породице њиховог сина Милоша, и обиљежавању јубилеја 700 година Манастира Троноша и канонизацији Стефана Јовановића, некадашњег игумана троношког, који је, између осталог, био учитељ Вука Стефановића Караџића, оца наше писмености и културе.
 
Аутор је велике монографије о братству Мирковића, који је промовисан у Парохијском дому у Никшићу, гдје је апострофиран значај и улога Српске краљевске академије научника и умјетника и што се тиче чувања нашег богатог националног, културног и душевног блага И свих коријена рода нашега ма гдје он живи.