Васкрс у хришћанском свијету представља највећи празник, јер осликава суштину хришћанског учења означавајући Христово васкрснуће из мртвих као побједу вјере и живота над смрћу и тамом. Васкрсу претходи строги четрдесетодневни пост и увијек се празнује у недјељу. Покретан је празник, што значи да се прославља у раздобљу од 4. априла до 8. маја и везан је за сам дан прољећне равнодневице или дан након ње. Васкршњи празници трају три дана – недјеља (Васкрс), понедјељак (Васкршњи понедјељак) и уторак (Васкршњи уторак). Дани пред Васкрс су, такође, празнични. Велики четвртак обиљежава сјећање на посљедњу вечеру Исуса Христа и његових ученика (Тајну вечеру), када је установљена и Света тајна причешћа.
 
Најтужнијим даном у хришћанству сматра се Велики петак, јер је тог дана био распет Исус Христос. У знак жалости у црквама се не служи литургија и не звоне црквена звона. Током вечерње службе се износи плаштаница – платно на којем је приказано Христово полагање у гроб.
 
На дан Велике суботе домаћин, домаћица и укућани врше посљедње припреме за дочек празника. За прослављање Васкрса код нас везује се обичај фарбања јаја. У неким крајевима жене фарбају јаја на Велики четвртак, док у другим крајевима то чине на Велики петак, пак, у трећим на Велику суботу. Традиционално се прво јаје фарба црвеном бојом, јер она симболизује проливену Исусову крв. Ово јаје је симбол Васкрса и назива се „чуваркућа”. Сматра се да оно штити дом и укућане и чува се до наредне године. Остала јаја се фарбају различитим природним или вјештачким бојама и украшавају.