Српска православна црква и њени вјерници данас славе Светог Николу, заштитника путника, морепловаца, дјеце. Свети Никола је једна од најчешћих крсних слава на овим просторима, а ова светитељ је један од најомиљенијих светаца у нашем народу. Људи су га још за вријеме његовог живота сматрали за светитеља.

Разлог за омиљеност лежи у личности Светог Николе. Рођен је у граду Патара у Малој Азији. Необично душеван, замонашио се и своје богатство, наслијеђено од родитеља, раздијелио је сиромашнима, старима и немоћнима.
Помагао је и тјешио народ, ширио вјеру, правду и милосрђе, доносио утјеху, мир и добру вољу. Добра дјела чинио је тајно, сакривен од било чијег погледа. Из његовог доброчинства проистекла је легенда о Боћић Бати и Деда Мразу.

Свети Никола се слави и 22. маја, у знак сјећања на дан када су његове мошти 1096. године пренијете из Мира у Ликији у Бари и положене у цркву светог Јована Претече. Три године касније подигнута му је прелијепа црква, коју су српски владари богато даривали.



Никољдан је код Срба слава са највећим бројем свечара. Процјењује се да скоро половина православаца на овом простору слави Светог Николу, док друга половина, како се каже, иде у госте. Свети Никола је храмовна и манастирска слава Српске православне цркве. Овом светитељу посвећено је више од 600 цркава.

Никољдан је слава која пада у вријеме Божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна. Обично се на трпези, поред свијеће, славског жита, славског колача и вина, нађу посна чорба, сарма, папула, риба, салате и посни колачи.
​
Како би година пред нама била плодна и берићетна, ко је пропустио да на Свету Варвару посије божићну пшеницу, може то учинити данас, на Никољдан.