Академик Драгољуб (Симов) Мирковић из Бијељине, поријеклом из Мацавара, у Бањанима, у Старој Херцеговини, приредио је обимну, лијепу и занимљиву  монографију о свом братству, која ће бити, први пут, званично, представљена у Парохијском дому Саборног храма у Никшићу, по благослову митриполита Јоаникија и владике Методија.

 Митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић), иначе Мирковићев рођак, с радошчу је прочитао монографију. Овај наш угледни  архијереј је подсјетио  да је Драго, прије пет година, утемељивачима тог братства подигао достојан, умјетнички споменик у камену, поред Цркве Светог Јована у Мацаварама. Посветио је, вели митрополит, својим Мирковићима и књигу  „Прецима у спомен“, „али се ту није зауставила његова љубав“.



 - Овом монографијом Драго је, као искусан умјетник,  спојио љепоту  завичаја са љепотом ликова и карактера, објединио већ поприлично удаљене и земном шаром разуђене огранке и породице и свог великог братства каже митрополит Јоаникије. У његовој уметничкој визији историје и живота братства Мирковића све је доведено у склад и поредак  времена и вијекова , важни подаци из ризнице памћења, приче и бесједе, патње и пјесме. Све је осмишљено и освијетљено. Умјетник се опредијелио да о свом братству говори и ријечју и сликом. Слика надопуњује ријеч. Рјечитија је од ријечи. Драгове  завичајне фотографије камених пејзажа, старинских кућа, крстова и храмова, стаза и ограда, коњаника, чобана и ратара, сватова и младенаца, дјечијих осмијеха ,намучених и набораних мушких и женских лица нелажно говоре о цјелокупном животу, прошлости и садашњости братства Мирковића.

Ако се у само једном људском лицу сабирају сва небеска и земаљска  савршенства, онда је, поручује митроплит, „Драго сликајући  многа лица и предјеле  кроз своје братство и завичајне љепоте, захвалио цео Божји свијет у малом“

Мирковић је успио да пронађе више од 1000 фотографија предака, као и фотографије и податке о онима који, данас, живе расејани у бившим републикама СФРЈ, данашњим државама, по региону свијету и Европи.

 - Нема гдје нас нема - прича академик Мирковић. - Урадили смо баш фамилијарно стабло по највишим стандардима, па, уз нашу лозу, ту су и оне са којима смо се ородили минулих година, деценија и вијекова. Сабрали смо оно што смо сматрали да је, заиста, важно да се никад не заборави. Ово је, заиста, прецима у спомен, потомцима за сјећање. Имао сам важну помоћ сродника  и пријатеља, а главни консултант је моја мајка Милка, која ми је помагала када сам слично овако нешто приредио о њеним и нашим Копривицама.

Академик Мирковић каже да, обично, људи кад се раселе, забораве коријене и претке памте до прадједе и прабабе највише. Срећан је што његов унук Александар, знатно пре него што је пошао у школу, знао 12 колега своје лозе уназад.

 - Моја породица живи скоро три вијека у Вуковом крају и да не би Драге не бисмо знали о нашим прецима тако дуго уназад, што је и драгоцјено, и лијепо и мило - каже Зоран Мирковић из Лознице. - Многи људи, попут мене, обрадовани су дјелом које је урадио наш врли и добри рођак Драго Симов на чему смо му пуно захвални.

Да је ова књига „дар Божји“ свједочи и професор др Дарко Мирковић са Војномедицинске академије у Београду, који је, данас, један од најцјењенијих наших и европских хирурга, који, поред осталог, са успјехом ради и трансплатацију јетре.

 - Знам своје претке уназад најмање 12 кољена, што могу да захвалим Драгу, који је, још раније, сачинио сјајан и прегледан родослов нашег братства, које се, Богу хвала, шири на све стране - каже професор др Мирковић.


​За Семберија инфо - Младен Василић