КЊИЖЕВНА ЧАРОЛИЈА НА ТРГУ
Прегршт старих и нових наслова изложено је ових дана на штанду који је смјештен на почетку бијељинског корза. Супружници Млађенка и Дујо Пржуљ нуде велики избор различитих жанрова, за свачији џеп понешто, а за љубитеље писане ријечи право богатство.
Ова права мала књижара на отвореном, на чијем се изложеном столу могу пронаћи најновија, али и стара и ријетка књижевна дјела страних и домаћих аутора, на Тргу краља Петра Првог Карађорђевића налази се већ готово двије деценије.
Током цијеле године, у сва годишња доба и по свакаквом времену, Млађенка и Дујо отварају штанд на ком љубитељ књиге може да пронађе тражену књигу или нешто ново што жели да открије.
- Када смо прије готово 20 година моја супруга и ја почели да радимо као улични продавци књига тражило се све кад је ријеч о жанровима, али ипак су најпродаваније биле историјске енциклопедије и збирке народних лијекова, а купци су били људи свих генерација. Тада је, рецимо, култна књига ,,Здравље из Божије баште“ славне Марије Требен била јако тражена. Ту књигу и сада имамо на штанду, али не памтим кад смо посљедњи пут продали њен примјерак, прича Дујо.
Говорећи о томе за којим књижевним жанром је повећана потражња посљедњих година, кажу да су то књиге за самопомоћ, било да је ријеч о духовности или о популарној психологији.
-Посљедњих година људи све више читају овај жанр. Ријеч је о књигама које помажу у личном расту и развоју, а помажу да искорјењују бол и патњу из људских живота, каже Млађенка додавши да се људи данашњице пуно боре са депресијом.
Тако је било до ове 2020. године, године у којој се цијели свијет суочава са болешћу ковид-19 која је погодила и бројна подручја људских дјелатности. Многи послови трпе, посљедице су несагледиве, а међу њима су и улични продавци књига.
- Три мјесеца нисмо радили, а када смо поново отворили штанд остали смо не мало изненађени. Продаје нема. А ранијих година, током јула и августа, бијељинско корзо посебно би оживјело, све би врвило од људи, а око нашег штанда би се окупљали људи и водили занимљиве разговоре. Та љетња врева давала је посебан шарм и уносила чаролију на овај велики трг, причају Млађенка и Дујо.
Како наводе, током љетњих мјесеци дијаспора је чинила 80 одсто њихових купаца и тада су могли нешто и зарадити. Највише су куповали дјела наших писаца, а међу њима књиге Марице Поповић, Љиљане Хабјановић Ђуровић, Јелене Башић Алимпић и Весне Дедић. Наравно, дјела Иве Андрића, Меше Селимовића и Јована Дучића су свевременска и увијек су их, поред нових књижевних имена, радо куповали.
-Овог љета слика је потпуно другачија. Људи је пуно мање, а ријетки су они који баце поглед на наш штанд или приђу да погледају или питају за неки наслов. Било је и ранијих година добрих и лоших дана, али никада, као сад, није било дана да не продамо ниједну књигу. Тужно је то, каже Млађенка.
Млађенка и Дујо осим што књиге продају воле и да их читају. Међу посљедњим прочитаним књигама је ,,Дневник једнох хирурга“, аутобиографија недавно преминулог доктора Миодрага Лазића .
- У дневнику др Миодрага Лазића описане су борбе за пробој посавског коридора, названог ,,пут живота“, у јуну 1992. године, а потом борба за спасавање живота рањених цивила и војника на сарајевском ратишту гдје је као ратни хирирг провео четири године. Немогуће је прочитати роман без јаке емоције, а пуно суза сам пустила док сам га читала, прича Млађенка која тренутно чита књигу Јелене Башић Алимпић ,,Неки други живот“.
Семберија инфо
Ова права мала књижара на отвореном, на чијем се изложеном столу могу пронаћи најновија, али и стара и ријетка књижевна дјела страних и домаћих аутора, на Тргу краља Петра Првог Карађорђевића налази се већ готово двије деценије.
Током цијеле године, у сва годишња доба и по свакаквом времену, Млађенка и Дујо отварају штанд на ком љубитељ књиге може да пронађе тражену књигу или нешто ново што жели да открије.
- Када смо прије готово 20 година моја супруга и ја почели да радимо као улични продавци књига тражило се све кад је ријеч о жанровима, али ипак су најпродаваније биле историјске енциклопедије и збирке народних лијекова, а купци су били људи свих генерација. Тада је, рецимо, култна књига ,,Здравље из Божије баште“ славне Марије Требен била јако тражена. Ту књигу и сада имамо на штанду, али не памтим кад смо посљедњи пут продали њен примјерак, прича Дујо.
Говорећи о томе за којим књижевним жанром је повећана потражња посљедњих година, кажу да су то књиге за самопомоћ, било да је ријеч о духовности или о популарној психологији.
-Посљедњих година људи све више читају овај жанр. Ријеч је о књигама које помажу у личном расту и развоју, а помажу да искорјењују бол и патњу из људских живота, каже Млађенка додавши да се људи данашњице пуно боре са депресијом.
Тако је било до ове 2020. године, године у којој се цијели свијет суочава са болешћу ковид-19 која је погодила и бројна подручја људских дјелатности. Многи послови трпе, посљедице су несагледиве, а међу њима су и улични продавци књига.
- Три мјесеца нисмо радили, а када смо поново отворили штанд остали смо не мало изненађени. Продаје нема. А ранијих година, током јула и августа, бијељинско корзо посебно би оживјело, све би врвило од људи, а око нашег штанда би се окупљали људи и водили занимљиве разговоре. Та љетња врева давала је посебан шарм и уносила чаролију на овај велики трг, причају Млађенка и Дујо.
Како наводе, током љетњих мјесеци дијаспора је чинила 80 одсто њихових купаца и тада су могли нешто и зарадити. Највише су куповали дјела наших писаца, а међу њима књиге Марице Поповић, Љиљане Хабјановић Ђуровић, Јелене Башић Алимпић и Весне Дедић. Наравно, дјела Иве Андрића, Меше Селимовића и Јована Дучића су свевременска и увијек су их, поред нових књижевних имена, радо куповали.
-Овог љета слика је потпуно другачија. Људи је пуно мање, а ријетки су они који баце поглед на наш штанд или приђу да погледају или питају за неки наслов. Било је и ранијих година добрих и лоших дана, али никада, као сад, није било дана да не продамо ниједну књигу. Тужно је то, каже Млађенка.
Млађенка и Дујо осим што књиге продају воле и да их читају. Међу посљедњим прочитаним књигама је ,,Дневник једнох хирурга“, аутобиографија недавно преминулог доктора Миодрага Лазића .
- У дневнику др Миодрага Лазића описане су борбе за пробој посавског коридора, названог ,,пут живота“, у јуну 1992. године, а потом борба за спасавање живота рањених цивила и војника на сарајевском ратишту гдје је као ратни хирирг провео четири године. Немогуће је прочитати роман без јаке емоције, а пуно суза сам пустила док сам га читала, прича Млађенка која тренутно чита књигу Јелене Башић Алимпић ,,Неки други живот“.
Семберија инфо